Danas slavimo Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Naime, primirje je potpisano 11. novembra u 11 sati u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u šumi Kompjenj u Francuskoj, i njim su sile Antante i Nemačka okončale vojni sukob. Nemačka se obavezala da odmah prestane s ratnim dejstvima priznajući pobedu sila Antante, a ujedno i svoju vojnu i političku kapitulaciju. Tog trenutka završen je Prvi svetski rat, koji je trajao pune četiri godine i čovečanstvu doneo nezapamćena stradanja, patnje i razaranja. Nakon toga pregovori o uslovima mira su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, čime je Prvi svetski rat i zvanično okončan.
Dan primirja se obeležavao i u Srbiji do Drugog svetskog rata, kada je ukinut. Narodna skupština Republike Srbije je krajem 2011. godine usvojila izmene Zakona o državnim i drugim praznicima kojim je predviđeno da se Dan primirja iz 1918. posebno obeležava i da bude neradni dan. Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, takozvana biljka feniks - u znak sećanja na stradanja koje je Srbija podnela, a zatim se ponovo uspostavila kao država. Ona se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost. Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji. Osim u Srbiji, Natalijina ramonda raste još samo u Grčkoj i Makedoniji, odn. na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište najžešćih borbi na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata. Osim nje, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
SUBOTICA, 11. NOVEMBAR 1918.
Na današnji dan, koji cela Srbija slavi kao Dan primirja, Mađarsko gradsko predsedništvo održalo je poslednju sednicu a po prvi put govor je održan na jeziku Južnih Slovena.
Ali to nije bilo sučajno. Dan ranije, 10. novembra na zboru u dvorištu hotela Hungarija, preko puta crkve Svete Tereze, pred oko deset hiljada oduševljenih građana Subotice osnovan je Bunjevačko-srpski narodni odbor, za čijeg predsednika je izabran Šime Milodanović, austrougarski pukovnik.
- Rat je svršen. Ko je dobio a ko li je izgubio u tom ratu? Izgubile su rat središnje vlasti Nemačka i bivša Austrougarska. A mi? Mi smo dobili! - poručio je okupljenom narodu Blaško Rajić, župnik crkve Svetog Roke. - Dakle mi Jugoslaveni, Bunjevci i Srbi, mi smo dobili jer od sada nas neće psovati, ako kod varoške kuće progovorimo našim jezikom, neće nam šibati decu ako ne znadu u školi rešiti zadatke na tuđem jeziku, neće nas istiskivati iz crkve koje su naši oci gradili.
Govor sveštenika Rajića više puta je prekidan odobravnjem i klicanjem Jugoslaviji. Potom se narodu obratio vođa Srba Vladislav Manojlović, koji je preneo pozdrave iz Sombora, i pozvao skupštinu da učini sve na održavanju javnog reda i mira. U Narodni odbor tada je izabrano 40 ljudi.
Istog dana formirana je i Bunjevačko-srpsko narodna garda - vojna sekcija Narodnog odbora, koja je do dolaska srpske vojske brinula o miru u gradu, koji je bio prilično poljuljan rasulom mađarske vojske.
