Dečija igrališta bezbrižna mesta za decu?

Subotica ima na desetine dečjih igrališta koja su i neredovno održavana, samim time i nebezbedna za najmlađe. Brigu o ovim igralištima treba da vode grad i mesne zajednice, oni su javna dobra i viši interes svih građana, pogotovo onih čija se deca danas tamo igraju, ili će se jednog dana igrati.

Roditelji verovatno najviše uživaju kada im se poklopi da uz sami park ima i neki ugostiteljski objekat koji može da učini zadovoljstvo i samom roditelju ili pratiocu, a da uvek na oku ima uvid u dešavanje na igralištu. Jedno od takvih igrališta je u samo srcu grada, na potezu između Gradske kuće, supermarketa "Maksi" i Otvorenog univerziteta - igralište koje je napravljeno pre 7 godina (7. avgusta 2006. godine) manje više ostalo je u istom stanju od svečanog otvaranja - tu su tobogani, klackalice, ljuljaške i razni objekti koji služe da zabave decu tako što će se ista po njima penjati ili se oko istih vijati sa svojim vršnjacima. Ovo igrališe mlađim naraštajima u nasleđe ostavio je za vreme svog mandata tadašnji gradonačelnik Kučera, naravno novcem građana ovog grada, čije je i vlasništvo nad ovim prostorom i svim inventarom.

Igralište se nalazi reklo bi se na idealnoj poziciji, u idealnom ukruženju, ima mnogo sadržaja, na frekventnoj lokaciji i bez dileme veoma je posećeno. Može da se kaže pun pogodak, za razliku od "projekata" koji će se od te 2006. pa do dana današnjeg (pokušati) realizovati.

Napraviti nešto ne znači da tu staje odgovornost i obaveza za brigu o održavanju, pogotovo kada su u pitanju ovakvi objekti gde najosetljivi trebaju osećati najbezbednije, u prostoru koji je i prikladno ograđen - prava mala država "razbibriga".

Mnoga igrališta u gradu su nažalost zapuštena i prepuštena sama sebi, a takva vremenom postaju nebezbedna za najmlađe, baš kao što je i ovo u samo srcu grada. Grad bi trebao da brine o njima, ali građani su ti koji ga koriste i takođe treba nose veliku odgovornost da ona ostanu upotrebljiva i bezbedna. Ipak oni koji treba po službenoj dužnosti da brinu o ovim lokacijama su gradske službe i  službena lica.

Najgore nesreće dešavaju se iz naizgled bezazlenih situacija

Priča ili bolje reći situacije od subote prepodne jedna je od mnogih koje su direktno vezane za temu održavanja i brige o igralištima, indirektno o bezbednosti najmlađih.

U subotu tokom prepodneva zbog nečijeg nemara jedna devojčica mogla je da snosi posledice zato što se osećala sigurno koristeći ljuljašku u centru grada. Dete u pratnji starije osobe koje se nalazilo u neposrednoj blizini na jednoj od dve ljuljaške palo je na mekši deo zemlje, srećom na stomak, nakon što se jedan od lanaca koji drži sedište odvojio od noseće grede, oborio dete na zemlju i isti taj lanac pao preko leđa devojčice (5 godina). Ovo se desilo u deliću sekunde, a preplašeno lice najbrižnije osobe, ali i prisebnost dovelo je do refleksne reakcije kako bi zaštitila svoje dete. Srećom posle pregleda na Hitnom prijemu, zatim pedijatarske službe i dana mirovanja, ustanovljeno da je nema nikakvih posledica, ako se izuzme trauma kroz koju su njih dvoje prošli. Ovo je zaista sreća u nesreći, ali samo uz malo manje sreće moglo je biti potpuno drugačije, mnogo lošije.

Prvo sledeće pitanje bi bilo - od svih otpornih veznih materijala, mora li kruti lanac? da li je to prigodan materijal za dečije igralište? možda jeste, ali ipak čini se da nije.

Ovo se desilo u subotu, brižna majka iz ove priče nam se obratila i sugerisala na ovaj problem, a naša moralna obaveza je da to ne prećutimo, kao što to i inače ne radimo. Obišli smo pomenutu lokaciju i imali prilike da se uverimo koliko su te na prvi pogled bezopasne sitnice nešto što može ozbiljno da ugrozi zdravlje najmlađih, a već tada moglo bi biti kasno...

Rđa i oštri elementi na ljuljašci

Sledeća situacija koju smo dokumentovali, a koju su nam takođe skrenuli neki od roditelja koji povremeno i redovno koriste ovo igralište, je druga ljuljaška koja je predviđena za bebe, koja u području struka ima jedan prsten, obložen gumom, ali na spoju, u vrlo dostupnom delu, nalazi se jedan oštar deo prekriven korozijom - u najmanju ruku nebezbedno za decu.

Oštre žice koje vire iz mreže za penjanje

Nešto malo dalje imamo mrežu za penjanje koja nije klasična od kanapa i nekih relativno prijatnih vlakana, ona je ojačana žicom i to ne bilo kakvom žicom nego onom pletenom koja se vrlo rako "rascveta", a kao što možete da vidite na priloženoj slici već na nekoliko mesta se to i desilo, žice prilično vire tamo gde suštinski verovatno ne bi ni trebale da postoje, a deca se tamo kreću rukama, prolaze glavom i šta još sve ne.

Ostaje veliki upitnik i nepoznanica koliko je dece već bilo u nekoj vrsti problema zbog ovako neodržavanih igrališta. Neki roditelji su, kaže naš sagovornik, prestali da vode ili puštaju svoju decu baš upravo iz tih razloga. Dozvolili smo da mesta predviđena za velika zadovoljstva najmlađih budu predmet izbegavanja njihov staratelja iz više razloga.

Dečje igralište je za najmlađe, a ne za sve one koji u najmanju ruku ne brinu o njemu

Sve se ovo može relativno lako rešiti, ali ipak najveći problem, kako kažu naši sagovornici, je to što ovom igralištu ima pristup svako, a pod svako misli se na decu starijeg uzrasta, koja više i nisu deca, čija namera nije da koriste ovo igralište u prave namene, koja koriste ovaj prostor najviše noću da bi popili koje pivo, ispušili par cigareta, pljuvali po površini na kojoj se deca kreću rukama... To nisu samo deca romske populacije koja cirkulišu u užem centru grada, kaže jedan od sagovornika, to su i tinejdžeri, adolescenti i neki drugi sugrađani kojima niko ne brani da provode tamo vreme, iako im nije mesto tamo. Ovo je već problem za službe održavanja reda i mira.

Šta je potrebno da se desi da bi neko reagovao?

Interesovanje roditelja za naše istraživanje je bilo veliko, prilazili su i uključivali se u razgovor sa svojim iskustvima, ističući da su neki od ovih nedostataka već prijavljivani komunalnoj policiji i drugim službama, ali da se situacija nije ništa značajnije promenila. Lanac iz prve sporne situacije koja je i bila okidač za ovu temu je i pre neke dve nedelje pukao, tada u sred bela dana kada su neka starija deca pokušala da budu gde im mesto nije. Neko je reagovao, navodno popravio, ali ponovno pucanje za mladu devojčicu moglo je biti vrlo problematično.

Nadamo se da će se o svim ovim igralištima neko početi sistematski brinuti, da će oni postati nečija nadležnost, ne samo kada krenu izborne kampanje i kada se treba slikati kraj njih. Ta igrališta su obaveza nadležnih službi tokom čitave godine jer deca nemaju deo godine ili period dana kada im se igra, oni jednostavno uživaju u svojoj bezbrižnosti i mi (kao grad i građani) moramo da im pomognemo u tome.