Dečja igrališta Ferenca Torme i zvanično najbolja u Vojvodini

Njihovu, pre svega ljubav prema ovom poslu, ali i stručnost i autentičnost prepoznala je i Pokrajinska vlada, koja im je dodelila sertifikat “Najbolje iz Vojvodine”.

 - Iskreno, još kao dete sam voleo da pravim praćke i puške, i tako se rodila moja ljubav prema drvetu, koji je izuzetan materijal koji drvetu pruža mnoge mogućnosti. Međutim, kao nisam baš imao prilike i mogućnosti da se posvetim tome, a iako sam uvek bio zainteresovan za stare zanate, školovao za mašinsku struku - priča nam Ferenc - Ali onda sam prelomio. Odlučio sam da radim ono šta volim, bez obzira koja je cena toga. Taj put je dosta težak i trnovit, morate ga sami krčiti, sami učiti, usavršavati se, kreirati i stvarati. Rizikovao sam, ali sam uspeo.

Tako je, učestvujući na kampovima u Mađarskoj, za 12 godina Ferenc savladao čak 18 starih zanata i obradu nekoliko vrsta materijala. To svoje znanje spojio je sa strukom supruge Dijane, te je nastao akreditovani seminar o starim zanatima i prirodnim materijalima.

 - Nema bolje senzorne sobe od dodira kamena, drveta ili gline, a za decu je ručni rad itekako značajan. Tradicionalne tehnike su jako dobre za kompletan dečji razvoj, ne samo za finu motoriku kako se misli - dodaje Dijana - Rad rukama, stvaranje od prirodnih materijala su sastavni deo našeg bića. Deca su fokusirana a materijal im daje povratnu informaciju. 

Ubrzo su otišli korak dalje i od prirodnih materijala počeli da izrađuju dečja igrališta edukativnog karaktera.

 - Gde god smo išli po Srbiji sretali smo gvozdena, hladna igrališta, neka čak stara čak iz našeg vremena. Ali nismo hteli ništa da radimo bez atesta za bezbednost. Tada nije ni postojao Pravilnik o bezbedbosti igrališta, nego je komisija Jugoinspekta dolazila i sugerisala nam koje standarde treba da ispoštujemo - dodaju supružnici - Na našem salašu smo napravili prototipove i usavršavali ih dok sve ne bude ispunjeno.

Naravno, posle je sve odgovornost na vlasniku a po pravilu bi igrališta trebala da se kontrolišu jednom godišnje i tako održavaju.

- Do sada smo uradili 38 igrališta, većih i manjih, od Vranja i Aleksinca do Bača i Kikinde, gde su svi vrtići opremljeni našim rekvizitima. Naravno i u našem gradu ih ima - ističe Ferenc - Obzirom da je u pitanju ručni rad, nijedno nije isto i svako ima svoju priču.

Ono što im je, pak, zajedničko je velika količina ljubavi koja je u njih utkana. 

 - Svako drvo za mene je posebno, al bagrem ima posebno mesto u mom srcu, ono je specifično jer raste u pesku i ima svoju jačinu i snagu. Zato su bagrem, štranga za bikove i trska glavni materijali koje koristim - otkriva nam umetnik. - Jedan rekvizit zna da bude težak i 200-300 kilograma a kako sve radim sam, bude mi teško. Ali kada sledite svoj san onda nije važno šta i koliko žrtvujete. Kada vidite to što ste uradili, udahnuli život jednom drvetu starom i 30 godina, onda se sve zaboravi.