Dečji savet Pokrajinskog zaštitnika građana - da li dovoljno čujemo dečji glas?

Članovi Saveta su učenici, koji su u svojim školama i u okruženju prepoznali kršenje dečjih prava, i koji su shvatili da se po tom pitanju nešto mora preduzeti, a da je edukacija jedan od najvažnijih koraka u ostvarivanju tih prava.

 - Svako ljudsko biće, a ne samo deca posebno, trebalo bi da ima pravo na dostojanstvo. Moja prava do sada nisu bila ugrožena, nadam se da će tako i ostati. Zato i jesam član Saveta, jer bih želeo da se ovako kako se ja osećam, osećaju svi moji vršnjaci, i svi oni kojima su prava svakodnevno ugrožena - kaže Andrej Bilić, srednjoškolac iz Vršca.

Jedan od oblika nasilja koji se danas sve učestalije pojavljuje jeste digitalno nasilje, koje je stiglo sa dolaskom tehnologije i brojnih društvenih mreža. 

 - Digitalno nasilje je moža i zastupljenije od fizičkog. Danas su svi upućeni u nove tehnologije, koriste društvene mreže. Ima raznih sajtova, profila, za koje se i ne zna ko stoi iza njih. Nekad i stariji mogu da nasednu na prevare, a ne samo deca, ali to je jako opasno - objašnjava Ognjen Novičić, srednjoškolac iz Pančeva.

Njegova vršnjakinja, učenica subotičke gimnazije "Svetozar Marković" istakla je pravo na obrazovanje kao jedno od najvažnijih, koje će nas omogućiti edukaciju i znanje o svim drugim pravima. 

 -  - Pravo na obrazovanje je svakako jedno od najvažnijih prava. I ne samo pravo na bilo kakve obrazovanje, već na obrazovanje kakvo dolikuje mladom čoveku, detetu - kaže Iva Tomić, objašnjavajući kako je postala član Saveta - Bila sam svedok kršenja nekih prava dece, i to me je podstaklo da saznam više o svojim pravima, da se obrazujem. Deo sazrevanja čini i saznavanje o tome šta mi smemo a šta ne i treba da svi zajedno radimo na prevenciji jer zajedno možemo da uradimo više..

Kao jedno od osnovnih dečjih prava koje je često podložno kršenju, navodi se i učestvovanje u donošenju odluka, a ovi mladi ljudi žele i zaslužuju da se njihov glas čuje. 

 - Kada su u pitanju prava dece, lično bih stavio akcenat na pravo participacije (učestvovanje u donošenju odluke), jer mislim da je ovo pravo najviše ugroženo. Mislim da smo kao narod, kao država više tradicionalno orijentisani. Imamo neke staromodne principe po kojima i danas funkcionišemo. U našoj školi smo imali slučaj da su došli da snimaju neku promociju, i dogovorili su se sa roditeljima, a nas niko ništa nije pitao, pa je nekima bilo malo neprijatno - kaže Maksim Katona, učenik 8. razreda iz Ruskog Krstura. 

Da svako ima pravo da bude svoj, da ne bude diskriminan zbog bilo koje razlike, zbog onoga što voli ili radi, podsetila je Ksenija Bušković, učenica osmog razreda iz Novog Sada. 

 - Svako ima pravo da bude svoj. Niko ne treba da bude diskriminisan ili da trpi bilo kakav pritisak zbog toga što ga drugi ne poštuju ili ne razumeju. Mora još da se radi na zaštiti dece i njihivh prava, između ostalog i zato što na mlađima svet ostaje - kaže ona. 

Cilj trodnevnog seminara je osnaživanje i ohrabrivanje članova Saveta da svoje vršnjake kroz edukaciju uključe u ostvarivanje, zaštitu i unapređenje prava deteta. 

 - Ovde ćemo naše savetnike, naše najbolje saradnike i saveznike u borbi za dečja prava naučiti kako da samostalno održavaju radionice u svojim školama, vršnjacima, nastavnicima, roditeljima i ostaloj široj zainteresovanoj javnosti. Prva stvar koju će oni ovde naučiti jeste samostalno držanje radionca, koje se bave borbom protiv vršnjakog nasilja, i raznih drugih tema koje su oni sami istakli kao značajne. Ovde ćemo ih naučiti klasičnom radioničarskom radu - kako to oni treba i mogu da rade samostalno, bez pomoći odraslih, a mi ćemo biti neko ko će ih nadzirati i dalje hrabriti - kaže doc. dr Dragana Ćorić, Pokrajinska zaštitinica građana, ombdusmanka. 

Tema koju su sami članovi prepoznali kao jako važnu, izrazivši želju da to bude jedna od tema seminara jeste vršnjačko nasilje, budući da je ono sve prisutnije kako u školama tako i van njih. 

 - Pored vršnjačkog  nasilja, opredelili su se i za očuvanje mentalnog zdravlja. Naši članovi Saveta su prva linija odbrane svojih vršnjaka. Mi stariji, bilo kao roditelji, bilo kao nastavnici, možda smo negde prevaziđena odbrana i zaštita te dece, jer često brkamo ono što su dečja prava i dečje obaveze. Dečje pravo treba njih da štiti, da ih osnažuje i hrabri, da postaju što korisniji članovi društva nakon što napune 18 godina i formalno prestanu biti deca - objašnjava ona. 

Kada je u pitanju delovanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, u slučaju vršnjačkog nasilja, oni preduzimaju konkretne mere. 

 - Ombudsman deluje u dve situacije - prvi put kada kontroliše rad loklanog organa vlasti, kada primenjuje pokrajinske propise, a drugi put kada konstatujemo da je došlo do neke vrste prekršaja ili smatramo da može doći do prekršaja bilo kog ljudskog prava, koja su predviđena međunarodnom konvencijom, a koja je naša država ratifikovala kao takva. Vršnjačko nasilje potpada pod drugu situaciju. Bilo je slučajeva pokretanja postupaka posmatranja u školama, bilo direktno zbog slučaja direktnosti ili putem pokrajinskih nadležnih Sekretarijata - kontrola da li je ispoštovana procedura, šta se desilo -  da li se može još nešto uraditi povodom pomoći i podrške i to uvek ističemo, i deci koja su bile žrtve i onoj koja su počinila, jer se čini da je to vrsta njihovog vapaja, neadekvatnog izražavanja. I jednima i drugima treba pomoć, samo na različite načine - ističe ombudsmanka.