Devojačke ambicije u "muškoj" školi
Brojne su devojke koje su svojim prisustvom i uspesima ostavile traga u Tehničkoj školi "Ivan Sarić", a među njima su svakako ove tri dame koje se školuju za elektrotehničara informacionih tehnologija. Jovana Babić je maturantkinja i kada se osvrne iza sebe, uviđa da je izbor srednje škole prva velika odluka sa kojom se susreće mlada osoba. Kaže da je dugo želela da upiše Medicinsku školu, ali kada se približilo vreme donošenja konačne odluke, ipak se opredelila za Tehničku školu "Ivan Sarić".
- Presudno je bilo moje interesovanje za programiranje. Početak srednjoškolskog školovanja je bio težak, ali sam se trudila najviše što mogu da uživam u sticanju novog znanja. Kako je vreme odmicalo, sve više mi se dopadao sadržaj stručnih predmeta. Osim toga, učestvovala sam u brojnim školskim aktivnostima, kao što je takmičenje iz matematike u kazivanju broja Pi (osvojeno prvo mesto, ali ne želi da se hvali), u priredbama - priča nam Jovana.
Na Svetosavskom književnom konkursu za učenike osnovnih i srednjih škola Republike Srbije, Republike Srpske i rasejanja, Jovana je osvojila Veliku prvu nagradu. Uz podršku svoje mentorke, profesorke Svetlane Kulić, napisala je pripovetku "Pustare" koja je nagrađena kao posebno nadahnut rad, izdvojivši se svojim kvalitetom i estetskom vrednošću.
- Kad čitam, osećam kao da sam kročila u svet opisan u knjizi i to me smiruje i opušta. Najviše volim da čitam trilere, posebno knjige italijanskog pisca Donata Karizija - kaže Jovana kojoj je pored čitanja, folklor velika ljubav koju gaji još od osme godine. - Baveći se folklorom, stekla sam brojna prijateljstva i putovala sam u mnoge zemlje koje inače nikad ne bih posetila. Zbog posvećenosti pripremama za upis na fakultet, zapostavila sam folklor, ali nadam se da ću, kad mi obaveze dopuste, ponovo zaigrati u HKUD "Kolo".
Njena vršnjakinja Sara Čović je kao vukovac u osnovnoj školi imala sam širok izbor mogućnosti za upis u srednju školu, ali se za Tehničku školu odlučila zbog, kako objašnjava, mogućnosti da kroz smer informacionih tehnologija iskaže svoju kreativnost i nauči osnove programiranja.
- Kao maturant, mogu da kažem da su se moja očekivanja ostvarila. Najviše me zanima veb programiranje jer mislim da je za njega, osim znanja, potrebna i maštovitost i originalnost koju posedujem od ranog detinjstva. U školi sam se lepo snašla, pa je završavam kao odličan đak - priča nam Sara.
Sara je talentovana za glumu i recitovanje, pa tako u školi učestvuje u radu dramske sekcije koju je oživela profesorka Jasmina Marić i uz čiju pomoć je dobila priliku da glumi na daskama subotičkog pozorišta pred velikom pubilkom, dok van škole pohađa dramsku radionicu Fondacije "Danilo Kiš" koju predvodi glumac Vladimir Grbić.
- Od osnovne škole učestvujem i na takmičenju recitatora, a u srednjoj školi sam svake školske godine, zahvaljujući mojoj razrednoj, profesorki Kulić, učestvovala na recitatorskom takmičenju i uvek sam se plasirala na Pokrajinsku smotru. U trećem razredu sam na jubilarnoj, 50. Pokrajinskoj smotri recitatora osvojila Zlatnu diplomu - kaže Sara, otkrivajući nam svoje planove za budućnost. - Moja odluka je da upišem Visoku tehničku školu u Subotici. Očekujem da mi ona proširi znanja o veb programiranju i pruži mogućnost da, nakon diplomiranja, radim posao koji želim.
Godinu dana mlađa Emeše Bognar, uvrstila je Tehničku školu na svoju listu želja jer, kako kaže, voli izazove i zato što je programiranje oblast koja se sve više ceni u današnjem svetu. Otkriva da je u školi, u toku tri godine, stekla mnogo znanja koja će joj koristiti u životu, ali je istovremeno uspela da odneguje i svoju ljubav prema umetnosti i učenju jezika.
- Od malih nogu gajim ogromnu ljubav prema književnosti. Već deset godina recitujem u Kulturno umetničkom društvu "Palić", nastupam na raznim kulturnim manifestacijama i vodim umetničke programe. Svoju posvećenost mađarskom jeziku iskazujem učenjem gramatike i učestvovanjem na takmičenjima iz pravopisa, na kojima se često plasiram na državni nivo. Obožavam da učim jezike, jer sam vaspitavana da budem otvorena prema novim kulturama, ljudima. To verovatno potiče od toga što sam rođena i odrastam u dvojezičnoj porodici. Trenutno govorim srpski i mađarski na nivou maternjeg jezika, engleski i većinu južnoslovenskih jezika na nivou komunikacije, a počela sam da učim norveški, ruski i nemački jezik - kaže Emeše.
U bliskoj budućnosti, Emeše planira da studira u Budimpešti, na Nacionalnom univerzitetu državne službe, gde želi da upiše smer međunarodnog poslovanja.
- Velika mi je želja da se jednog dana bavim spoljnom politikom i diplomatijom, gde bih zaista mogla da primenim svoje komunikacione veštine - poručuje Emeše.
Tehnička škola "Ivan Sarić" i ove godine spremno dočekuje novu generaciju učenica, jer devojke polako i sigurno osvajaju prostor u kome su nekad bile u manjini.
