Direktori škola treba da znaju jezike manjina

Ukoliko žele da ostanu na funkcijama, direktori osnovnih i srednjih škola moraće da imaju potvrdu da znaju jezike manjina na kojima se u školi izvodi nastava. Ovakvo objašnjenje izneo je mr Andor Deli, pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice na pitanje Muzičke škole iz Subotice da pojasni član 120, stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Prema mišljenju Andora Delija koje je dostavljeno školi, „direktor školske ustanove u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku manjine treba da ima i dokaz o poznavanju jezika na kome se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje“. To podrazumeva da je kandidat za direktora ili završio srednju, višu ili visoku školu na jeziku manjine, ili da je položio ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.

U Subotici to praktično znači da direktori škola treba da imaju potvrdu o poznavanju hrvatskog i (ili) mađarskog, pošto ima škola gde se uči na oba jezika manjina. Potvrdu o znanju jezika do sada su pribavljali prosvetni radnici koji su želeli da predaju na jeziku koji im nije maternji, ali nakon što su nacionalni saveti iskazali poseban interes za škole u kojima se nastava odvija na jeziku te manjine, ovo postaje kriterijum i za izbor direktora. Zanimljivo je da je moguća situacija da je kandidat za direktora, recimo, završio školovanje na mađarskom jeziku, ali se od njega ne traži da zna i službeni jezik države. Direktori subotičkih škola kojima se „Politika“ obratila za komentar ovog zahteva, iznenađeni su i kažu da nisu znali za ovu dopunu zakona iz prošle godine.

– Poznavanje jezika sredine je potrebno i dobrodošlo kako bi bila lakša komunikacija i sa decom i nastavnicima, ali ne razumem zbog čega bismo morali da polažemo ispit iz poznavanja jezika. U našoj školi nastava se odvija na srpskom i hrvatskom jeziku, pa ne znam i gde bi se polagao ispit iz hrvatskog jezika. U Hrvatskoj? I kakav bi bio odnos naše države prema toj potvrdi? Mislim da je ovo neprimereno visok nivo zahteva prema prosvetnim radnicima, dok se od drugih državnih službenika ne traži ovakvo poznavanje jezika – kaže nam Mirjana Lončarević, v. d. direktora u Osnovnoj školi „Sveti Sava“.

I u školi „Vladimir Nazor“ u naselju Đurđin nastava se odvija i na hrvatskom jeziku i direktorica Ljiljana Dulić kaže da je za one koji su se školovali u vreme dok je postojao srpsko-hrvatski jezik to uzimano kao potvrda da znaju i hrvatski. – Smatram da je standard da svi ovde znamo jezik države, ali i jezike manjina na nivou da možemo da komuniciramo. Uostalom, i uprave škola su po pravilu mešovite i nepoznavanje jezika nikada ne može da bude problem u komunikaciji sa roditeljima ili decom – kaže Dulićeva.

U Ekonomskoj srednjoj školi nastava se izvodi na srpskom i mađarskom jeziku i direktor Igor Bem kaže da ovakvo tumačenje otvara niz pitanja, od ravnopravnosti kandidata do odnosa zakonodavca prema prosveti.

– Direktori su položili stručni ispit, kao i svi funkcioneri u državnoj upravi, ali se od nas, za razliku od drugih državnih službi, traži poznavanje jezika manjina, a u završnoj fazi je i uvođenje ispita za dobijanje licence za direktore škola. Osim toga, podzakonskim aktima nije definisano ko, pod kojim uslovima, po kojim kriterijumima daje potvrdu o znanju jezika manjine i u kom roku treba da bude pribavljena. I na kraju, ovakvim uslovom u neravnopravan položaj stavljaju se kandidati koji nisu odrasli ovde ili nisu imali priliku da nauče jezik manjine, iako su možda odlični predavači i prosvetni radnici, što je za školu najbitnije – kaže nam Bem.