Dobitak sa đubrišta

Kao i većina prosečnih građana Srbije, i D. D. (32) iz Subotice, zbog besparice koja ga je već odavno uzela pod svoje, smišljao je kako da dođe do novca. Kao glava četvoročlane porodice razmišljao je o neplaćenim računima, drvima za ogrev da „pregura" zimu, rekreativnoj nastavi na koju njegovi osmogodišnji blizanci treba da idu... Maštao je o premiji u bar jednoj od mnogobrojnih nagradnih igara koje su ga svakodnevno mamile sa televizijskog ekrana. A onda je jednog dana odlučio da „sudbinu uzme pod svoje" ili, kako kaže, „malo da je pogura".

- Gledao sam kolegu sa kojim radim u „Gradskoj čistoći" kako, svaki dan kada „iskipuje" kamion smeća, moli Rome na deponiji da mu, ako im dođe pod ruku, sačuvaju čep sa flaše „koka-kole". Svakog dana kada bi došao da istovari smeće, Romi bi mu dali sakupljene čepove, a on slao kodove koji su se nalazili na njima. Seo sam, razmislio i odlučio da i ja počnem to da radim, ali na veliko - objašnjava ovaj dovitljivi Subotičanin, nazovimo ga samo za ovu priliku Dejan.

Počeo je da pretražuje smeće koje je lično istovarivao sa kamiona i skuplja crvene čepove. Umeo je dnevno kući da donese i po nekoliko stotina. Strpljivo ih je prao vodom, a potom prepisivao kodove. Posle samo nekoliko dana provedenih na deponiji, Dejan je došao u sukob sa Romima koji su, sakupljajući na ovom mestu karton, staklo i cigle, zarađivali za život. Mislili su da će 'leb da im uzme, da će sada imati konkurenciju. Svi nesporazumi brzo su bili rešeni.

- Objasnio sam im da me interesuju samo čepovi „koka-kole" i predložio im da ih oni skupljaju, pa posle da mi ih prodaju. Dogovorili smo se da im za svaki čep platim po dinar. Svi smo s ovakvom računicom bili na dobitku. Oni su zarađivali novac, a ja sam slao kodove - objašnjava Dejan.

Subotičanin je za „posao" angažovao tri Roma. Jednog koji mu je čepove dostavljao svakodnevno i dvojicu koji su to radili povremeno. Romi su Dejanu isporučivali čepove, a on je slao kodove. I nagrade su počele da stižu. Ispostavilo se, kako veli ovaj Subotičanin, da je većina čepova koje mu je prosleđivao jedan od Roma - dobitna. Da ne baksuzira, Dejan je samo njemu počeo da plaća po tri dinara za čep.

Na adrese koje je ostavljao prilikom slanja koda ubrzo su počele da stižu nagrade.

- Pravila igre nalažu da sa jednog telefonskog broja može da bude osvojena samo jedna nagrada tokom trajanja nagradne igre. Zbog toga sam kodove počeo da šaljem i elektronskom poštom, ostavljajući podatke supruge, dece, brata, snaje, majke, oca i brojeve telefonskih kartica koje sam kupovao na kioscima. Za mesec dana, koliko sam igrao, dobio sam 11 mobilnih telefona od kojih svaki vredi oko 180 evra. S obzirom na to da mi ne treba toliko telefona, počeo sam da ih prodajem. Čak sam ih prodavao „na neviđeno", odnosno i pre nego što ih dobijem - otkriva Dejan

U međuvremenu, naš sagovornik je prijatelju advokatu objasnio kakvim se biznisom bavi i raspitao se da slučajno ne čini nešto nezakonito. Kada mu je poznavalac zakona objasnio da mu ne preti kazna za ovakvu vrstu biznisa, nastavio je da šalje kodove i prodaje mobilne telefone koje je osvajao.

- Jednom je čak i žena otišla na deponiju da sakuplja čepove i - izgubila se. Sva sreća što je obukla perjani prsluk sa fluorescentnim linijama, pa sam uspeo da je nađem - šali se Dejan.

Nagradna igra „koka-kole" je zvanično pre dva dana završena, ali ovaj Subotičanin ne odustaje. U svesku, koja mu je uvek pri ruci, popisao je sve aktuelne nagradne igre. I opet sedi i razmišlja kako da prevari „sistem". A u međuvremenu je kupio ono malo drva, platio račune i rekreativnu nastavu za blizance.