Dobitnik "Nagrade za dobrog čoveka" - Žombor Roža: "Šah ne poznaje jezičku barijeru"

Iza Žombora je bogato radno iskustvo, više od decenije bavi se humanitarnim radom i podučavanjem. Kroz njegovu školu šaha prošlo je više od 1.200 učenika, dok je na različitim šahovskim događajima učešće uzelo više od sedam hiljada dece. 

 - Važno mi je da se intelektualne vrednosti i veštine vrate u naš grad, i da sa takvim aktivnostima obogatimo ponudu našeg grada. Toliko je primetno kada deca igraju šah - i u ponašanju i u razmišljanju. Nije cilj da sva deca budu takmičari, već sticanje šahovske kulture. Šah jeste strateška igra, ali to je jedini rat koji gradi obe strane. Sama igra se odvija kroz razmišljanje - prepoznavanje i rešavanje problema, memorija, logika, kreativnost, strategija. Uči decu da bez učenja nema napretka - započinje priču o šahu Žombor, okružen brojnim tablama za raznovrsne šahovske igre kojima uči decu u okviru svojih programa. 

Jedna od brojnih manifestacija koje je organizovao a kroz koje približava deci šah bio je i "Chesstivity". Nakon osam godina, koliko je ovaj festival predstavljao našu zemlju na Globalnom festivalu šaha, on prošle godine nije organizovan. 

 - "Chesstivity" je osam godina predstavljao Srbiju na Globalnom šahovskom festivalu, na kome učestvuju zemlje iz celog sveta, uključene su putem interneta i svi mogu pratiti šta se dešava u drugim zemljama. Još prve godine je bilo mnogo zainteresovanih za ovaj naš događaj, tražili su franšizu, da i oni prave takvo nešto, ali to nije bila moja ideja - nisam želeo da to ode u svet, već da svet dovedemo ovde. Ovaj festival je speciifičan jer sem takmičenja u šahu, obuhvata i brojne edukativne i kreativne radionice, učestvuju i stendap komičari i poznate ličnosti, tako da to bude jedan zaista fantastičan događaj - kaže sagovornik, ističući da će dati sve od sebe da se ove jeseni festival ipak održi - Stiglo nam je više stotina mejlova sa pitanjima da li će se ponovo organizovati, znači da ima puno zainteresovanih. Sada je na redu jedna nova borba. Voleo bih da uspemo u tome, ali kao i uvek, problem su materijalna sredstva. Najviše bih voleo da traje dva dana, da jedan dan organizujemo na mađarskom a jedan na srpskom. I kada se organizuje na mađarskom, uključuju se i deca koja ne govore mađarski, šah ne poznaje jezičke barijere. Ipak zbog emotivnog doživljaja, poznatih ličnosti koje gostuju i koje su deci bliske, voleo bih da to traje dva dana. 
Put kojim je Žombor došao do ovako značajne i velike manifestacije koja označava Srbiju na šahovskoj mapi nije bio ni kratak ni lak, a na tom putu upisao je brojne značajne rezultate - između ostalog, on je prvi u Srbiji uveo šah kao predmet u nastavni program. 

-  Kada sam počeo da predajem fiziku u Čantaviru, uvideo sam da deca imaju poteškoće da savladaju gradivo iz mog predmeta, i pored toga što sam se trudio da im to bude atraktivno i zanimljivo. Zato sam uveo šah, pomoću koga sam pokušao da im objasnim kako se rotiraju formule, kako se pretvaraju merne jedinice. Rezultat je bio da su deca toliko zavolela šah, da smo, u mestu gde šah nikada nije bio popularan, gde se niakd nije igrao, pokrenuli šahovsku sekciju. Za četiri godine, koliko sam tamo radio, kroz tu sekciju je prošlo 600 dece. Ono što je fascinantno, čantavirska škola uvela je prva šah kao predmet u svoj obrazovni program. Deca su na štetu informatike, koja je uvek bila popularna i atraktivna, birala šah. 

Kasnije prelazi u školu na Paliću, gde nastavlja sa šahovskom sekcijom i podučavanjem dece. I deca iz ove škole ostvaruju zapažene rezultate, koje je primetila i Judit Polgar, šahistkinja koja je punih 26 godina bila svetski broj jedan. Ona ga je uključila rad svoje Fondacije, u okviru koje je više od 3.500 ljudi prošlo obuku za predavače šaha. 

Ljubav prema festivalima i organizacija istih datira još iz perioda kada je radio u Čantaviru, gde je i organizovao prvi šahovski festival. Usledio je "Funchesstic" na Paliću, a onda "Chesstivity". Ono što je zajedničko svim ovim šahovskim festivalima jeste kratak rok trajanja, pre svega zbog manjka materijalnih sredstava, i nedovoljnog prepoznavanja od strane zajednice. 

 - Nikad nije bio lako oragnizovati te festivale. Pomagao je nam je Savet mađarske nacionalne manjine, bili su tu sponzori, ali uglavnom sam morao sam da se snalazim. Radio sam jedno vreme u Budimpešti još jedan posao, pa sam sve što tamo zaradim, ulagao u tu svoju manifestaciju. Želeo sam i da obezbedim svoj koja učestvuju na festivalu neki poklon, pa sam svake nedelje, kada se vraćam iz Budimpešte, nosio lego kocke iz njihove fabrike u Mađarskoj, sa kojom sam sarađivao. 

"Nagrada za dobrog čoveka" prestižna je nagrada koja se dodeljuje u Mađarskoj, a dobitnici su bili i ljudi iz zemalja koje su Mađarskoj susedne. Žombor Roža prvi je dobitnik ove nagrade iz naše zemlje. 

- Za aktivnosti u razvoju zajednice, primenu šaha u obrazovanju, popularizaciju šaha, Žombor Roža, šahovski pedagog, diplomirani građevinski inženjer, dobio je ove godine "Nagradu za dobrog čoveka" Kultune fondacije u spomen na Lasla Kaplara. 

Žombor Roža radi na tome da mladima pružu viziju budućnosti zasnovanu na znanju i moralnim osnovama, razvija njihovu kreativnost, razmišljanje i sposobnosti kroz šah, kreativne aktivnosti, igre i programe koje je sam osmislio.

Prvi u Srbiji je razvio obrazovni program za razvoj sposobnosti i ličnosti, kojim se mogu razvijati intelektualne sposobnosti a primenjiv je i za decu sa disleksijom - samo je deo navedenog u obrazloženju izbora ovogodišnjeg dobitnika nagrade.