Dok čekamo obnovu Zelene fontane...

"Imajući u vidu da se radi o najznačajnijem gradskom prostoru i objektu koji je deo identiteta grada, uz konsenzus svih učesnika u koaliciji, donošenju konačne odluke prethodiće javna i stručna rasprava" - izjavio je Dulić agenciji Beta.

Prema projektu Svetislava Ličine, Zelena fontana je od žolnai keramike izgrađena 1985. godine, nakon što su njeni elementi više od decenije i po čamili po podrumima Gradske kuće. Pre dve godine, s proleća 2011. godine, saopšteno je da ona neće biti buđena iz zimskog sna, jer su napukle podzemne cevi - koje su, uzgred, nepristupačne, jer su, valjda radi veće sigurnosti, ugrađene u betonsku konstrukciju - ispuštale velike količine vode, koja je nekontrolisano oticala i ugrožavala čak i temelje Gradske kuće. Osim toga, oštećena je i keramika, jer je decenijama čišćena neodgovarajućim hemijskim sredstvima. Nije objašnjeno kako je moguće da se tako nešto događa decenijama, a da niko od pozvanih to ne primeti...

Već tada su pominjane dve ideje: prema jednoj, fontanu bi trebalo rekonstruisati i vratiti u nekadašnje stanje, a prema drugoj, na njenom mestu bi trebalo izgraditi nešto drugo, navodno modernije, neku vrstu parterne fontane. To je izazvalo proteste građana, jedna je politička grupacija čak dovodila stručnjake iz pečujske fabrike, koji su utvrdili da je obnova fontane moguća.

Trenutno su izgleda u opticaju tri moguća rešenja, koja su nedavno i predstavljena ljudima čije mišljenje može presudno uticati na konačno opredeljenje. Prema prvoj, koja je navodno i najskuplja, fontana bi bila rekonstruisana i uglancana, da dobije svoj nekadašnji sjaj. Ne znam da li to podrazumeva i podvodno i drugo osvetljenje, predviđeno originalnim projektom koje, pored brojnih onovremenih obećanja (i izgovora) nikada nije realizovano.

Druga varijanta podrazumeva zamenu keramike zelenim granitom, koji bi navodno bilo jednostavnije održavati, uz još neke intervencije (spuštanje zidova fontane bliže nivou tla, nešto drugačije uređenje njene okoline... Da li bi nova, granitna fontana, funkcionisala tokom čitave godine? Nije ovo retoričko pitanje. Svojevremeno sam, usred zime, u Sarajevu izašao iz toplog kupea kušet-kola (da, imali smo tada i kušet, i zagrejane vozove, ali to je druga priča), a na trgu ispred stanice, donekle okovana ledom, veselo je žuborila fontana, visoko izbacujući mlazove vode.

p style="text-align: center;">

Zelena fontana nekada, i sada...

Treća varijanta predviđa ostavljanje nekih elemenata sadašnje fontane, sećanja radi, ali i potpuno novo rešenje, koje ne bi ni nalikovalo sadašnjem. Stručnjaci koji ga zagovaraju pominju argumente tipa „fontana onemogućava komunikaciju preko trga" ili već nešto tako (moram biti uzdržan, jer ih nisam lično čuo) visokoparno ništa, koje zgodno zvuči. Šta to znači? Pa, komunikaciju onemogućava i Jovan Crni, hoćemo li i kroz taj ansambl otvarati komunikacijske koridore? O obližnjem parku, restoranskim terasama, žardinjerama ili dečjem igralištu ili Gradskoj kući da i ne govorimo: svi ti objekti onemogućavaju nesmetanu komunikaciju, zar ne? Uzgred, fontana u komunikacijskom smislu ima neku drugu funkciju.

No, ostavimo se šale i skliskog, nedovoljno poznatog terena (jer ove ideje, makar samo u idejnoj formi, nisu poznate javnosti). Gradonačelnik je do sada u nekoliko navrata govorio o obnovi, rekonstrukciji Zelene fontane, što je građanima ulivalo nadu da će slika centralnog gradskog trga ostati u suštini neizmenjena. Tek ćemo videti da li će to biti baš tako. Možda se čini da je reč samo o obnovi jednog od ukrasa gradskog centra ali, po svemu sudeći, u vrhovima gradske vlasti mnogima je jasno da ovo pitanje ima veliku, čak i emocionalnu težinu i u tom smislu valja pozdraviti ideju o javnoj raspravi, odnosno, kako je takođe najavljivano, donošenju konačne odluke u lokalnom parlamentu.

Pitanje Zelene fontane ima, hteli mi to priznati ili ne, i snažno izraženu političku notu. No, to je tema kojom ćemo se pozabaviti drugom prilikom.