Dok traje obnova, palata prokišnjava
U Manojlovićevoj palati, jednom od najlepših zdanja u Subotici, otpada malter sa zidnih slika obnovljenih pre dve godine.
Kako piše Dnevni list "Politika", skele još stoje uz fasadu Manojlovićeve palate, što je pouzdani znak da radovi i dalje traju, ali umesto da izgledom zadivi nakon obnove, ovo zaštićeno kulturno dobro od velikog značaja već je počelo da propada.
Unutar zgrade zidne slike u prostoru stepeništa koje spadaju među najlepše u Subotici, iako obnovljene pre dve godine, nagrizene su vlagom i boja je počela da otpada. Stanari u ovoj zgradi, koji su pet godina plaćali visoku cenu etaža kako bi zajedno sa gradom obnovili jednu od najlepših zgrada na gradskom korzou, veoma su razočarani.
U Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da znaju za ovaj problem, ali da je njihov zadatak bio samo da urade uslove za palatu podignutu još 1881. godine i obnove unutrašnje zidno slikarstvo. Međutim, upravo ovo zidno slikarstvo je i najviše stradalo jer je dozvoljeno da objekat koji je iznutra obnovljen gotovo dve godine bude delom bez krova. Tako je višemesečni trud slikara, restauratora i konzervatora Gorana Bolića, mr Aleksandre Jeftić i Žakline Drljače u velikoj meri uništen, iako su nastojali da korišćenjem pigmenata i tutkalnog veziva u najvećoj meri vrate izvornu lepotu slika koje je uradio Mihalj Blašković Batori, crkveni slikar poreklom iz Slovačke. Oni su tada od fragmenata rekonstruisali slike koje je nebriga i kiša godinama spirala, da bi samo dve i po godine nakon takvog truda ponovo kiša uništila njihov rad.
Josip Kovač Striko, direktor Direkcije za izgradnju grada, kaže da kada je pre godinu dana došao na ovu funkciju dočekala ga je žalba stanara na to da obnovljeni objekat prokišnjava.
– Zatekao sam takvu situaciju i odmah smo izdvojili 882.000 dinara da se taj krov u potpunosti završi – kaže za „Politiku” Kovač Striko.
Manojlovićeva palata, porodična i najamna kuća gvožđarskog trgovca i jednog od najbogatijih Subotičana Samka Manojlovića, verovatno je rađena po projektu Titusa Mačkovića, u stilu neorenesanse sa bogatom fasadnom dekoracijom. Zbog toga, u centru grada koji je zaštićen kao celina, ova palata uživa i posebnu zaštitu. Kada su pre manje od tri godine počeli radovi na njoj zaštitari su govorili da su do sada samo Gradska kuća i Rajhlova palata obnavljane sa ovoliko pažnje i da će kada posao bude završen ona predstavljati ogledni primer kako se restauriše kulturno dobro. Umesto toga, Manojlovićeva palata je, dok skele još nisu ni uklonjene, već počela da propada.
Aleksandra Isakov
