Donesi odluku - ostavi duvan

Duvanski dim je heterogeni aerosol, koji sadrži više od 4.000 različitih hemijskih sastojaka u formi čestica i gasova, kao što su nikotin, amonijak, sumpor-dioksid, ugljen-monoksid i drugi, a uz ove sistemske otrove, sadrži i na desetine kancerogenih i neke mutagene čestice. Ono što je takođe značajno, jeste da je sastav dima koji se udiše u pluća pušača, isti sastavu dima koji se izdiše, a udišu ga nepušači, a jedina je razlika u koncentraciji. Zbog toga je prestanak pušenja najbolja odluka koju pojedinac može da donese ne samo za svoje, već i za zdravlje svoje porodice i prijatelja, ističe dr Verica Dronjak, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja Subotica, navodeći da ostavljanje duvanskih proizvoda može da produži život pušača i do 10 godina.

- Blagodeti prestanka pušenja su skoro trenutne. Nakon samo 20 minuta od prestanka pušenja puls opada, a u roku od 12 sati nivo ugljen-monoksida u krvi je normalan. Nakon dve do 12 nedelja cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se povećava, a posle jednog do devet meseci kašalj i otežano disanje se smanjuju. Nakon godinu dana rizik od koronarne bolesti se dvostruko smanjuje, a u roku od pet do 15 godina rizik od moždanog udara se smanjuje na nivo rizika koji imaju nepušači. U roku od 10 godina stopa smrtnosti od raka pluća je otprilike upola manja nego kod pušača, a posle 15 godina rizik od srčanih bolesti je kao kod nepušača - predočava dr Dronjak.

SVAKOG DANA 44 IZGUBLJENA ŽIVOTA - U Srbiji je učestalost pušenja veća od proseka evropskog regiona, a prema poslednjim podacima puši oko 2,5 miliona odraslih stanovnika, više muškaraca nego žena. U Srbiji se svaki dan ugase 44 ljudska života, a na godišnjem nivou prevremeno umre 15.000 ljudi zbog korišnjenja duvanskih proizvoda.

Da se u našoj zemlji vrlo postepeno smanjuje broj pušača, pokazuju rezultati istraživanja iz 2019. godine o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. U poređenju sa rezultatima iz 2010. godine, prostotak povremenih i svakodnevnih pušača se smanjio sa 43 na 34 odsto, dok je postotak svakodnevnih pušača opao sa 35 na 29 odsto. Povećao se postotak odraslih pušača koji ozbiljno razmišljaju da prestanu da puše, sa 16 na 22 odsto, dok je opao broj onih koji to ne žele, sa 56 na 48 odsto. Većina pušača u svim godinama istraživanja navela je da je isuviše jaka navika razlog zašto im je teško da ostave duvan, dok je petina pušača navela da je podsticaj iz okoline i dalje važna prepreka za ostavljanje cigareta.

- Treba da radimo na osnaživanju i otvaranju novih Savetovališta za odvikavanje od pušenja, u svakom gradu u našoj zemlji. Veoma je važno da radimo u kontinuitetu i obaveštavamo javnost o novim taktikama koje koristi duvanska industrija kako bi privukla nove korisnike novih duvanskih proizvoda, a u vezi sa tim, fokus ove godine svakako jeste na osnaživanju svih onih koji koriste neki duvanski proizvod da prestanu da koriste te proizvode - ističe dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja pri Zavodu za javno zdravlje Subotica.

Po rečima Jelene Pavlović, magistra farmacije Apoteke Subotica, mnogi pušači su za vreme pandemije potražili savete za prestanak pušenja od zdravstvenih profesionalaca, budući da su prepoznali da se nalaze u povećanom riziku od obolevanja od virusa kovid-19, zbog čestog kontakta ruku sa usnama i licem.

- Prema podacima jednog udruženja, oko milion pušača je ostavilo cigarete za vreme pandemije, oko pola miliona je bar pokušalo, a oko 2,4 miliona pušača je smanjilo broj cigareta. To je ukazalo na pandemiju kao na jednu neočekivanu mogućnost da se pomogne pušačima da ostave cigarete - navodi Pavlović. - Svi ovi zdravstveni i finansijski benefiti, ostvareni su zahvaljujući intervencijama zdravstvenih profesionalaca koji učestvuju u servisima podrške za ostavljenje pušenja. Pandemija je takođe pokazala da ovi servisi treba da menjaju tradicionalne modele i da se preorijentišu na tv kanale, društvene mreže, imejl, a danas postoji i više aplikacija za telefone za prestanak pušenja. Zaključak studije je da ostavljanje puštenja uz neki nekonvencionalni pristup koji obezbeđuju zdravstveni radnici treba da bude prioritetni deo napora koji se ulaže u javno zdravlje za vreme pandemije.

Svetska zdravstvena organizacija sa državama članicama obeležava 31. maj kao Svetski dan bez duvana od 1987. godine, s ciljem da ukaže na zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i promoviše delotvorne politike i aktivnosti kojima se smanjuje upotreba duvana.