Doviđenja, badnjače... do sledeće godine!

Vernici koji žive u gradskim sredinama uvek imaju dilemu šta da urade sa badnjakom nakon praznika, kako da ga na ispravan način odlože, s obzirom na nemogućnost da se deo badnjaka preostao nakon rituala od Badnjeg dana i Božića založi u vatri.

- Upravo zbog toga što u gradskim sredinama nije moguće da se sprovedu običaji u stanovima, prihvaćen je predlog i inicijativa Srpskog kulturnog centra "Sveti Sava" da se u ime svih prinese jedan badnjak na Trgu, kako niko ko želi, ne bi bio lišen učešća u ovom običaju, već da zajedno sa svojim sugrađanima učestvuje u nalaganju badnjaka na Trgu - rekao je otac Veljko Vasiljev.

Iako većina vernika pali badnjak na Badnje veče, u nekim krajevima se badnjak čuva do Božićnog jutra i založi se pre dolaska položajnika u kuću da bi on, po dolasku, udarao po njemu žaračem i stvarao varnice koje simbolizuju napredak i blagostanje porodice. Za sve one koji čuvaju badnjak i nakon Badnje večeri, a nemaju peć u koju bi ga založili, savet je da ga ne bacaju u kontejnere ili negde pored puta, već da ga vrate u prirodu, najbolje kraj nekog drugog mladog hrasta.

Badnjak, mlado drvo hrasta ili cera, nosi dvojaku simboliku, prehrišćansku, koja je više u vezi sa paganskim običajima i hrišćansku, koja se vezuje za rođenje Isusa Hrista i momenat kada ga je Josif založio da ugreje pećinu u kojoj je Isus rođen. Badnji dan je i dobio ime po badnjaku i, zapravo, celi taj dan koji prethodi Božiću obeležavaju narodni običaji u vezi sa badnjakom, od rane zore kada domaćin ide u seču badnjaka, do večeri, kada se badnjak loži, obično u porti crkve sa ostalim vernicima.

Paganska i hrišćanska simbolika badnjaka  su isprepletane i razlikuju se od jednog do drugog podneblja, međutim, Crkva naglašava da običaji vezani za badnjak nisu crkveni, već narodni i da je jedino liturgija u hramu mesto gde se crkveni praznik proslavlja.

- Jednostavno, običaji su različiti i variraju od podneblja do podneblja. Crkva je neke od tih običaja, snishodeći narodu, prihvatila, ali uvek insistirajući na tome da je za nju - bogosluženje u hramu mesto gde se praznik proslavlja. Sve ostalo može biti lep ukras jednog prazničnog dana, ali samo ako izvire iz bogosluženja, a ne kao zamena za bogoslužbeno sabranje - ističe otac Vasiljev.

S obzirom na to da se u seču badnjaka u Subotici  svake godine ide na, mahom, iste, dobro poznate lokacije, primetan je sve manji broj mladih hrastovih stabala i sve veća potreba za pošumljavanjem. Međutim, do sada su izostale inicijative za pošumljavanje tih područja.

- Crkvena opština ne može da planira pošumljavanje zemljišta koje nije u njenom vlasništvu, ali će uvek sa velikom radošću podržati takvu inicijativu ukoliko je neko od nadležnih pokrene - rekao je na ovu temu otac Vasiljev i dodao - Sa druge strane, Crkvenoj opštini subotičkoj je oduzet veliki zemljišni posed posle Drugog svetskog rata, koji još uvek nije vraćen. Kada joj bude vraćen, deo te svoje zemlje crkvena opština će svakako iskoristiti da se ovi krajevi obogate mladim sadnicama.

Koliko sa pažnjom i poštovanjem pristupamo seči i donošenju badnjaka u kuću, toliko bi pažnje i poštovanja trebalo iskazati i kada se opraštamo od njega. Bitno je i odgovorno pristupati samoj seči badnjaka i imati na umu da će nam stabla mladog hrasta biti potrebna i narednih godina, te, u skladu sa tim, nikada ne seći više nego što nam je to stvarno potrebno.