Drugačiji pobednici „Evrosonga”
Danijela Andrašić, defektolog i nastavnik na srpskom jeziku, kaže za „Politiku" da njihovi štićenici uz rad sa stručnim osobljem (a tu su i Livija Jenci, nastavnik na mađarskom jeziku, Stojan Mlekov, radni terapeut, Ildika Vakula, medicinska sestra, i Željka Ćopić, njihova „tetica") otkrivaju da granice njihovih mogućnosti nisu skučene kako okolina često smatra.
- Ovo je mesto gde oni mogu da provedu prijatnih osam časova. Sve aktivnosti su u skladu sa njihovim sposobnostima i interesovanjima - kaže Andrašićeva. I, zaista, u velikom dnevnom boravku gotovo svi štićenici sede za stolom zaokupljeni svojim radom. Jedino ih je prisustvo našeg fotoreportera prenulo iz te zadubljenosti, pa su mu rado pozirali uz svoje rukotvorine.
- Izašli smo iz anonimnosti kada su pre dve godine naši štićenici pobedili na „Evrosongu" za osobe sa hendikepom pevajući pesmu „Mi smo drugačiji". Nakon te pobede usledili su pozivi za gostovanja u Holandiji, Mađarskoj... Postali smo i redovni učesnici gradskih manifestacija. Sa gimnazijalcima smo radili predstavu „Dvanaest čarobnjaka", redovno se pojavljujemo sa rukotvorinama na prodajnim izložbama, a upravo pripremamo otvaranje izložbe slika našeg Borisa Hrnjaka u njegovom mestu Žedniku. To su radovi koje je već izlagao u Subotici - ističe Danijela Andrašić i dodaje da je septembra prošle godine 17 korisnika dnevnog boravka sa njom i medicinskom sestrom Vakulom boravilo u Čanju. Za neke je to bio prvi susret sa morem.
Dnevni boravak za umereno i teže ometene osobe svakodnevno je utočište i za nekoliko osoba sa posebnim potrebama koje imaju višestruki hendikep. Andrašićeva objašnjava da se njihove porodice ponekad suočavaju sa nerazumevanjem i predrasudama okoline. Ipak, ne predaju se, a ovaj dnevni boravak je jedno od utočišta gde na osam časova mogu ostaviti svoje dete, znajući da je na sigurnom i pod stručnom pažnjom, pri čemu sve troškove rada ove kuće snosi lokalna samouprava. Dnevni boravak je donedavno imao velikih problema sa grejanjem, a pošto su pojedini štićenici teško pokretni, to im je zadavalo naročite brige. Zahvaljujući donacijama nekoliko subotičkih preduzeća (najavljeno je i da će prihod sa „Bala gradonačelnika" biti upućen ovom dnevnom boravku) sada je i taj problem rešen.
Salaš kao ogledno dobro
Specijalna škola „Žarko Zrenjanin" od 1. septembra prošle godine dobila je na korišćenje salaš u predgrađu koji je koristila Katolička crkva. Jovanka Tešanović, direktorka škole, za „Politiku" kaže da im salaš služi kao ogledno dobro za učenike srednje škole poljoprivredne struke, a da im je namera da u naredne dve godine ovde počnu da ostvaruju program stanovanja uz podršku za jedan broj odraslih štićenika.
