Društvene mreže su korisne, ali je neophodna opreznost - ključ je u umerenosti

U okviru Festivala mentalnog zdravlja učenici Medicinske škole imali su priliku da prisustvuju predavanju "Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje ljudi".

 - Imam društvene mreže, danas sva deca, moji vršnjaci, imaju društvene mreže. Nekome to služi za posao, nekome za zabavu. Ja najviše koristim za brzu komunikaciju. Mislim da su potrebne, u današnje vreme kada se brzo živi. Ali pored korisnih stvari, brojne su i negativne, budući da tamo često ima ismevanja i različitih vidova nasilja - kaže Nevena Durutović, učenica 2. razreda, ističući da na društvenim mrežama vrebaju različite vrste opasnosti, te da moramo biti oprezni - Mislim da je svako od nas imao neku neprijatnu situaciju, zato uvek treba biti oprezan, na neakdekvatne poruke ne treba ni odgovrati. Isto tako, treba paziti šta objavljujemo na društvenim mrežama, da su to pristojni, kulturni sadržaji. 

Njena drugarica, Sara Pavić, kaže da su među njihovim vršnajicma najpopularniji tik-tok i instagram, a jedan od načina na koji ona čuva svoju privatnost na društvenim mrežama jesu zaključani nalozi. 

- Meni su nalozi zaključani, ne može svako da pristupi sadržaju koji delim. Često se može videti sadržaj koji dele moji vršnjaci, a koji je na različite načine neprikladan i neprimeren, kako našim godinama tako i uopšte. Čak i kada pokušamo da im skrenemo pažnju, nekada prosto ne vredi - kaže Sara, i dodaje da se na mrežama može naći i poučan sadržaj - Volim da gledam video zapise o zdravom životu, vežbanju, edukacije, i zdravoj ishrani. 

Pored komunikacije i zabave, dešava se da se društvene mreže koriste i na pogrešne, neprikladne načine. 

 - Dešava se da mi izlaze klipovi o ismevanju drugih, i toga ima dosta na internetu. Mislim da je to pogrešan način korišćena društvenih mreža. Ja znam kako bih se izborila sa tim, ali prosto nismo svi isti, i na nekoga to drugačije deluje, niko ne zaslužuje da bude izdvojen ili ismevan, ali čini mi se da sa dolaskom većeg broja društvenih mreža toga više ima - kaže Milica Šoškić, i ističe da ona najviše prati sadržaje za zabavu - Ima zanimljivih, smešnih stvari, a može se pronaći i dobar savet, na proverenim nalozima. 

Generacije koje su sada srednjoškolci, rođene su u vreme kada su društvene mraže doživele najveću ekspanziju i popularnost, onosno, oni praktično i ne znaju kako život bez društvenih mreža izgleda.

 - Ovo je prilika da oni shvate kako društvene mreže utiču na naše živote - one imaju svoju dobru i lošu stranu. Mreže su zastupljene u svim generacijama, a ova deca su i rođena u eri mreža, oni i ne znaju drugačije da funkcionišu. Važno je da znaju da društvene mreže mogu da stvore zavisnost i veliki problem u životu ako se to ne prepozna na vreme - kaže Jovana Malinović, doktor medicine. 

Zaštita podataka i privatnost na društvenim mrežama jedna su od bitnih stvari, ali ono što je možda još važnije jeste da se mladima skrene pažnja na to da moraju imati kontrolu, odnosno da su oni gospodari svog vremena. 

 - Moraju da budu svesni da mreže nisu nešto što mora da se korsiti po svaku cenu, da znaju da naprave granicu između onoga što je normalno i što nije. Život nisu društvene mreže, vreme na društvenim mrežama mora se ograničiti, odnosno moraju znati sami da prepoznaju kada je previše. Društvene mreže imaju svoju pozivitne strane, korisne su često, ali korsite se prekomerno, u svim sferama društva u kojima im nije mesto. Odvlače pažnju od bitnih stvari, odvlače pažnju od svega bitnog, utiču na poremećaj pažnje, koncentracije. Možda je teško da tome naučimo decu rođenu u eri društvenih mreža, ali mislim da to možemo i moramo.