Dve godine borbe sa kovidom

Pre tačno dve godine, 6. marta, tek što je zazorilo odjeknula je vest – u Opštoj bolnici u Subotici potvrđen je prvi slučaj infekcije virusom kovid 19. Bila je to vest koju smo primili u neverici ali od koje nas je sve prožela jeza, jer nismo znali šta nas čeka. Niko tada nije ni mogao da nasluti da ćemo dve godine kasnije i dalje prebrojavati testirane, obolele, hospitalizovane i preminule.

“Nulti” pacijent, Igor Đantar iz Bačke Topole, u subotičku Bolnicu primljen je sa teškom obostranom upalom pluća 5. marta, a već sledeće jutro PCR test pokazao je pozitivan rezultat na virus kovid 19. Tada je u Opštoj bolnici, ali i Srbiji, počela borba sa korona virusom.

Od tada do danas u Kovid trijažnim ambulantama obavljeno je više od 25.000 pregleda pacijenata, od čega je skoro petina zadržana na bolničkom lečenju. U ove dve godine u Kovid jedinicama Opšte bolnice Subotica zbrinuto je i bolnički lečeno više od 4870 pacijenata. Izvršeno je 59 hirurških intervencija na Kovid pozitivnim pacijentima. Na Odeljenju pedijatrije bolnički je lečeno 161 Kovid pozitivno dete, a u Kovid delu porodilišta porođeno je ukupno 50 žena, od kojih je četvoro dece rođeno Kovid pozitivno.

Pacijenti sa najtežom kliničkom slikom lečeni su u Kovid jedinicama intenzivne nege. Za ove dve godine u Opštoj bolnici bilo je 611 takvih pacijenata, od toga je 506 bilo na mehaničkoj ventilaciji (invazivnoj i neinvazivnoj).

Tokom dve godine, u okviru dijagnostike Kovida urađeno je više od 7.969 CT pregleda (skenera pluća) i 15 874 rentgena pluća. Obavljeno je više od 26.000 testiranja Antigenskim brzim testovima, 12.000 RT PCR testiranja, i više od 23.000 seroloških IgM/IgG testiranja.

- Nikome nije bilo svejedno. Svaki susret sa novim virusom je susret sa novim, nepoznatim neprijateljem, o kome ništa ne znate. Naravno da je bilo i straha i strepnje. Nije prva epidemija sa kojom se susrećemo ali epidemiju ovakvih razmera nismo imali – kaže dr Gordana Krtinić, epidemiolog Opšte bolnice. – Nismo mogli da pretpostavimo da će ovoliko dugo trajati i u ovakvim razmerama. Obično pandemijski talas traje jednu sezonu, ali kovidu nije to nije bilo bitno, išao je neočekivano u odnosu na respiratorne infekcije koje smo do sada imali. Mutirao je, stizali su novi sojevi, a način prenošenja sve lakši. Sada izlazimo iz petog talasa i koliko se sve menjalo u hodu pokazuje činjenica da smo imali čak 13 terapijskih protokola za lečenje, jer su se pojavljivali novi lekovi koji su spašavali ljude. Sve što je trebalo, što je bilo efikasno u lečenju, naša država je imala na raspolaganju.

Svi se još živo sećamo jagme za maskama i rukavicama, dezinfikovanja kvaka i ambalaže, vanrednog stanja i pustih ulica tokom policijskog časa. Taman kad se završi jedan, posle nekog vremena dođe drugi, još teži talas. I bezobzirno puni bolnice i odnosi ljude oko nas.

- Prvi talas je bio težak, jer sem što nam je sve bilo novo, učili smo u hodu, nismo imali ni vakcine ni adekvatne lekove, a pacijenti bili sa teškim kliničkim slikama, iako ih je bilo manje. Međutim, „delta“ soj, koji je trajao od jeseni prošle godine do februara, bio je poguban, pritisak na bolnicu je bio veliki a i kliničke slike su bile teške, ljudi su dolazili sa uznapredovanom bolešću i skoro svi su zahtevali kiseonik. Imali smo po 30 prijema dnevno u dnevnoj bolnici, više od 100 pacijenata u respiratornim ambulantama. Viđali smo zaista svašta – ističe dr Krtinić. – Početkom februara je stigao “omikron” i sada imamo drugačiju situaciju. Krenuo je među mlađom populacijom, pa se preneo i na starije, ali pacijenti nemaju teške kliničke slike i ne zahtevaju kovid terapiju. Izuzev onih koji imaju pridružene bolesti. U svakom slučaju, nismo očekivali da će se epidemija ovako produžiti, naročito jer se pojavila vakcina, najbolju moguću zaštitu, ali, nažalost, vakcinalni obuhat u našoj zemlji nije dobar. Sada bi bili u mnogo boljoj situaciji da je on kao u nekim zemljama više od 80 odsto.

Sve vreme u borbi za zdravlje naših sugrađana, ali i drugih stanovnika Severnobačkog i dela Severnobanatskog okruga, bilo je angažovano 250 medicinskih radnika. Lavova i lavica, koji su ovoj teškoj bici za svaki dah, podredili svoje živote.

- Oni su zaista dali sve od sebe. Ali su preumorni. Imaju osećaj da još jedan talas ne bi izdržali. Naravno da bi izdržali, ali zaista je težak period iza svih nas. Predugo traje. Svi jedva čekamo da se vratimo normalnom režimu rada – smatra doktorka, dodajući da se bolnica vraća u normalne tokove i da je trenutno aktivno Infektino odeljenje i Kovid 1. – Nadamo se da će, ukoliko se ovakva situacija nastavi, ostati samo Infektivno odeljenje, naravno sa odeljenjem intenzivnog lečenja, kovid delom za porodilje i na pedijatriji za decu.

Ono što sve nas najviše interesuje je da li će epidemija korona virusa uskoro ostati iza nas.

- Optimista sam i verujem da se nazire kraj i očekujemo da neće biti drastičnih udara na bolnice kao što je to bio slučaj 2020. i 2021. Virus će ostati među nama, on neće nestati, pojavljivaće se kao sezonski virus, biće endemizovan. Ljudi koji su se vakcinisali verujem da neće imati velikih problema, biće kao neka vrsta prehlade – dodaje doktorka. - Ono što smo naučili je da u borbi sa prirodom nikada nikada niste najjači i nikada ne smemo da se osećamo superiornim. Moramo biti oprezni i moramo iskoristiti “mirne” periode za edukaciju ljudi, koliko su vakcine i prevencija i pridržavanje mera bitni.