Dvojezičnost kod dece - logoped o prednostima i izazovima bilingvizma

U Subotici su najčešći primeri mališana koji govore srpski i mađarski jezik, a po rečima logopeda iz Razvojnog savetovališta, Eržebet Kiškarolj u praksi se kod dece sve češće sreće i višejezičnost, odnosno osim oba jezika svojih roditelja, deca govore i engleski jezik.

Stručnjaci objašnjavaju da mališani iz porodica u kojima se govore dva jezika, oba mogu da usvajaju od najranijeg uzrasta.

-  Pod ranim usvajanjem podrazumevamo paralelno savladavanje oba jezika. U početku razvoja govora dete čuje glasove svih jezika, kasnije izdvaja glasove na koje mi reagujemo i oponaša ih, Posle tih glasova, mališan počinje da gradi reči i kada primeti da mi reagujemo na ono što je on rekao tada će da savlada mama, ali i anya zato što će roditelji reagovati i na izgovaranje ove reči na mađarskom jeziku. Dakle, malo dete može istovremeno da savlada više jezika, odnosno više pojmova za određeni predmet (dete shvata da olovka, ceruza i pencil znače isto) - pojašnjava Kiškarolj.

BROJNE PREDNOSTI BILINGVIZMA - Istraživanja su pokazala da dvojezična ili višejezična deca lakše komuniciraju već u vrtičkom uzrastu, lakše i brže savladavaju nova gradiva i lakše rešavaju probleme u svojoj okolini. Mala deca koja su dvojezična brže usvajaju ritmičke pesmice. Umeju bolje da iskoriste verbalne informacije. Takođe, dokazano je da lakše komuniciraju i imaju dobro pamćenje, naročito verbalno - podvlače logopedi iz Razvojnog savetovališta.

Sagovornica dalje objašnjava da prvih godinu dana jezici treba da budu jasno odvojeni.

- To konkretno znači da mama treba detetu da se obraća isključivo na jednom jeziku, a tata samo na drugom jeziku. Idealno bi bilo da bake i deke u razgovoru sa detetom koriste samo svoj jezik i time se već jezik izmešta iz porodice u određeno mesto i mališan tačno zna na kom jeziku tamo može da komunicira - precizira sagovornica - U jednom trenutku dolazimo do toga da dete koje je boljih sposobnosti ili je više stimulisano savladava paralelno oba jezika i nema nikakvih komplikacija. Dakle, i u jednom i u drugom jeziku poznaje pravila, čak postoje tako sposobna deca da se odmah prebace sa jednog jezika na drugi.

Sa druge strane, u procesu usvajanja dva jezika paralelno može da se desi da dete ne može odmah da prebaci sa jednog na drugi jezik i onda rečenicu započne, na primer, na srpskom jeziku, a nastavi na mađarskom. 

- Neka deca prilikom razgovora ubace samo jednu reč iz drugog jezika, jer su se nje brže setili nego kako se taj pojam kaže na jeziku na kom trenutno komuniciraju - veli Kiškarolj.

O zakasnelom društveno - jezičkom razvoju, koji može da se javi i kod dvojezičnosti, govori se ukoliko dete ne progovori do druge godine. Takođe, može da dođe i do ostećenog jezičkog razvoja. Ovakve situacije zahtevaju logopedsku procenu i tretman.

- Zakasneli jezički razvoj znači da je dete savladalo gramatičke strukture, leksiku, sintaksu, semantiku i da je sve u redu, samo kasni. Oštećen jezički razvoj podrazumeva da se javljaju problemi u gramatici kod oba jezika, odnosno da dete ne samo što ne zna red reči u rečenici, već ne zna ni padeže, ni predloge, a ni rodove ukoliko u tom jeziku postoje - priča sagovornica i dodaje da se do treće godine već iskristališe da li je u pitanju samo kašnjenje ili oštećenje u govorno - jezičkom razvoju - Ukoliko dođe do oštećenog jezičkog razvoja savetujemo roditelje da odaberu vodeći jezik, odnosno jezik koji će češće biti upotrebljavan u porodici, a na tom jeziku će i logoped raditi sa detetom. Kada mališan u potpunosti savlada taj odabrani jezik, onda se prelazi na savladavanje drugog, odnosno trećeg jezika.