Eho jednog pucnja

To je informacija koja je „Subotičkim novinama" predočena u četvrtak, 16. aprila, oko 15 sati.

Zoran Francišković (59), vlasnik i direktor „Panongrada", pucao je sebi u glavu u VIP salonu na šestom spratu Hotela „Galerija" u četvrtak, 9. aprila, oko 12 i 45. Učinio je to iz pištolja koji je legalno posedovao, i to za vreme razgovora sa predstavnicima Hotela odnosno objekta koji je „Panongrad" izgradio.

Po prijemu u bolnicu konstatovana je prostrelna rana glave i lica. Nakon prve lekarske pomoći u subotičkoj bolnici, pacijent je prevezen u višu medicinsku ustanovu u Novi Sad.

Tokom prepodneva Francišković je obavljao uobičajene poslove i imao poslovne kontakte, a njegovi partneri sa kojima je komunicirao, prema kasnijim svedočenjima, nisu uočavali nikakve indicije koje bi ukazivale na tako radikalan gest, nije niko zapazio ni to da kod sebe ima oružje, nije konstatovano da kod sebe ima oružje ni prilikom prolaska kroz detektor metala u jednoj ustranovi u kojoj je Francišković bio poslom nepuna dva sata pre nego što je pucao u sebe.

Reakcija

Vest o pokušaju samoubistva ovog uglednog biznismena šokirala je Subotičane tim pre što predhodno Francišković nije imao „repove" niti ispade odnosno konflikte koji bi ga dovodili u kontekst agresivnog ponašanja niti prtema drugima niti prema sebi. Neposredno pred odlazak na razgovor sa izaslanicima Phive svratio je kod prijatelja koji se priseća nekih detalja iz njihovog razgovora.
- U šoku sam, kao da mi je stradao brat - priča Franciškovićev dugogodišnji prijatelj, poznati subotički ugostitelj. - Samo par sati pre tragedije došao je kod mene u restoran i zamolio me da popričamo. Rado sam to učinio, poznajemo se godinama i izuzetno smo bliski, svašta smo preturili preko glave. Stalno mu je zvonio mobilni telefon i rekao sam mu da ga isključi, jer sam zbog takvih stresova i ja doživeo infarkt. Poslušao me i dugo smo ćaskali o detinjstvu, pticama, svemu i svačemu. Baš smo se lepo družili, delovalo je da se opustio. Nisam ni slutio da će dići ruku na sebe. Potresen sam, jer sada mislim da je došao da se pozdravi sa mnom.
Franciškovićevo preduzeće radilo je na svim većim investicijama u gradu, poput Narodnog pozorišta, kompleksa zatvorenih bazena, Hotela „Galerija" u kome je i pokušao samoubistvo. Mimo onih u industriji, to su i pojedinačno gledajući najveće investicije u istoriji Subotice. Ne ulazeći u povremene kontroverze koje su pratile tako velike poslove, činjenica je da je „Panongrad" uspešno obavio graditeljski posao na Hotelu „Galerija", a za to nema boljeg dokaza od reči samog Valtera koji je na svečanoj ceremoniji otvaranja ovog hotela izrekao pohvale i preporuke za Franciškovićev „Panongrad".

Valter traži pare

Vlasnik „Galerije" Rudolf Valter, dan nakon pokušaja samoubistva, održao je u Hotelu konferenciju za štampu. Nastojao je da predstavi neke detalje iz poslovnog odnosa „Phive" kao investitora i „Panongrada" kao izvođača.
Jednostavno, na dnevni red je postavio tezu da izvođač radova duguje pare investitoru, preduzeću „Phiva".
- Razlog zbog kojeg smo zadržali određene iznose, koje je trebalo da platimo, bio je taj što smo naknadno utvrdili da su umesto pločica prve u hotel ugrađene pločice treće klase. Firma sa kojom smo imali ugovor o nadzoru nikada me nije pismeno obavestila o tom nedostatku. Osim toga moja firma „Phiwa" imala je svoj nadzor, rukovodioca gradilišta, kome sam zbog ovog propusta smesta dao otkaz - rekao je Rudolf Valter.

„Panongrad" je reagovao tužbom tražeći sudskim putem naplatu ugovorene cene za obavljeni posao na koji nije bilo formalnih, zvaničnih i stručno priznatih odnosno konstatovanih primedbi nadzornih organa koji su imali ovlašćenje u ime investitora da nadziru gradnju.

Sudski veštaci su u parničnom postupku obavili ekspertizu i konstatovali da je vrednost ugrađenih pločica manja za samo 4.950 evra, ali to nije zadovoljilo investitora koji je i u sudskom postupku prigovorio na tužbeni zahtev „Panongrada" pa je nakon toga čak odgovortio protivtužbom tražeći mnogostruko više novca o izvođača radova. Na konferenciji za štampu Valter izriče tešku kvalifikaciju:
- Kako su dva stručnjaka mogla da napišu takvu glupost - rekao je Valter. - Ono za šta bi moglo da se tuži jedino su dostavljeni računi „Panongrada" na iznos od 155.000 evra koje bi mi trebali da platimo ali ima tu još neke razlike, jer imamo reklamaciju i na betonski pod u podzemnim garažama. Na kraju „Panongrad" bi morao da nadoknadi pravi iznos umanjenja vrednosti a to je preko 1.250.000 evra, kako je utvrdio veštak iz Zrenjanina. Dakle mi treba od „Panongrada" da dobijemo još mnogo novca.

Konferencija za štampu je održana u vrlo delikatnim okolnostima. Posle tragičnog čina čiji epilog ni u tom trenutku nije bio jasan, u toku konferencije pristizale su protivurečne informacije iz takozvanih dobro obaveštenih izvora da Francišković nije preživeo.

Valter je podstaknut novinarskim pitanjem odgovorio da se ne smatra odgovornim za tuđe postupke. Novinari su se našli u minskom polju. Potpuno nepoznat teren za njih jer se radi o finesama iz poslovnog odnosa dva partnera od kojih jedan „drži banku", naravno zna sve pojedinosti iz ugovora i selektivno servira informacije. Druge strane koja bi jedina mogla da parira kontrainformacijama nema! Mnogo je nedorečenih i nepotpunih informacija, novinare uz i inače nerazumljivo sustezanje ovoga puta ograničava i visoka obzirnost prema jednom životu koji visi o koncu, dok njihov domaćin prebrojava pare i eventualne dugove, pa i nisu mnogo radi ni spremni da ulaze u polemiku sa domaćinom.

Zapanjujuće hladna bezobzirnost

U jednom momentu grupa novinara se našla pod unakrsnom vatrom jer su na Valterovo istupanje reagovala dva preduzetnika, Franciškovićevi prijatelji koji su ušli na konferenciju za štampu i po svemu sudeći, znajući za njihove odnose i optužili su Valtera da novinarima iznosi laži.
- Zoran je hotel gradio temeljno i sve vreme imao je nadzor unajmljen od gospodina Valtera koji je svakodnevno bio na gradilištu i brinuo o svakom detalju do toga da je on lično i slike kačio. Dakle, bez njega se u ovom hotelu dok se gradio nije moglo uraditi ništa - naglasio je Iso Dautovski, vlasnik „MD Inžinjeringa". - Čekao je da se završi objekat, zloupotrebio je Zoranovu dobrotu i doveo ga do situacije da digne ruku na sebe. Naravno da je odgovoran, jer uništio je jednu uglednu subotičku porodicu. On je takođe zloupotrebio i pravosudni sistem ove zemlje koji mu daje mogućnost da može čoveka da tuži i zbog 4.000 evra pločica istovremeno mu osporavajući više od pola miliona evra plaćanja. Suština je u tome da se vlasnik pokajao zbog investicije i pokušao je da naplati deo preko Zoranovih leđa.

Vlasnik firme „Profit", Milan Maličević, darivao je Valtera mućkom, neofarbanim pokvarenim jajetom kako simbolično predstavio njegov odnos prema Franciškoviću.
- Sarađujem deceniju sa Franciškovićem i znam da je on čovek pre svega domaćin, vodio je računa o ugledu svojih saradnika, firme i porodice. Milion puta mu je nudio da mu zameni pločice, ne moraju se čak ni lupati postojeće mogu se samo zalepiti nove da ne bude buke. Osim toga, znamo svi da je pola hotela prazno, kome bi buka i smetala. Sve to nisu bili razlozi da na bezobrazan i prevarantski način uništi jednog čoveka. Njega treba oterati iz Srbije - rekao je Maličević.

Na Valterovom stolu je ostao mućak, pres konferencija je prekinuta, bilo je informacija koje je domaćin mogao da saopšti ali nije. Ipak, taj mućak u „Galeriji" je proizveo mnogo jaču poruku nego Valterov zahtev za lepšim pločicama. Međutim, ni jedno ni drugo nema nikakvog značaja u odnosu na žrtvu za koju se odlučio Zoran Francišković, a eho njegovog pucnja će tek proizvoditi posledice jer iako je to bio individualni potez tek predstoji suočavanje sa posledicama koje će osetiti zajednica u kojoj se to dogodilo.