Elektronski dnevnik - veliki izazov za subotičke škole

Papirni dnevnik je prošlost za osnovne škole "Ivan Goran Kovačić" i "Miroslav Antić", koje su još pre nekoliko godina započele s upotrebom sopstvene verzije elektronskog dnevnika, a potom bez većih problema prešle na jedinstveni esDnevnik, kao i za Politehničku školu, koja je među prvima u Vojvodini u potpunosti primenila elektronski način vođenja evidencije. Prema rečima Ise Planića, direktora škole i predsednika aktiva direktora srednjih škola, glavni cilj esDnevnika je da on postane isključivi način vođenja dokumentacije u školi, a da bi se do toga došlo, najpre je potrebno ispuniti određene tehničke preduslove.

- Tehnička opremljenost podrazumeva da u svakoj učionici nastavnik ima pristup računaru na kojem može da vodi evidenciju. Potrebno je uložiti mnogo novca u opremanje učionica, a potom još više u dobar internet, jer za funkcionisanje sistema nije dovoljan onaj koji koristimo kod kuće. Potreban je optički internet, kako bi protok informacija bio veliki, da kada se u jednom trenutku poveže 200 korisnika to i dalje radi. Potom je potrebno zašititi mrežu, te obučiti nastavnike i stručno osoblje za rad na elektronskom dnevniku. Tek nakon ovih koraka može se reći da je posao gotov - kaže Planić.

Čini se da su upravo ovi preduslovi glavni razlozi zbog kojih Gimnazija za talentovane učenike "Deže Kostolanji" u novu školsku godinu neće ući sa elektronskim dnevnikom. Kako direktor škole Atila Novak tvrdi, škola nije ni obaveštena da je u obavezi da od 1. septembra koristi esDnevnik.

- Naša škola do sada nije uvela elektronski dnevnik, a i dalje ne postoje tehnički uslovi da bismo to uradili. Naša škola nije dobila jednoglasno obavešenje o tome da bi to bilo obavezno uraditi od 1. septembra. Shodno tome, naši profesori nisu bili na odgovarajućoj obuci - objašnjava Novak.

Obaveštenja šalje Ministrastvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Školskim upravama, koje ih potom prosleđuju direktorima škola u čijoj nadležnosti je sprovođenje istih, naglašava Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor.

- Sve što stigne od Ministarstva, Školska uprava prosleđuje direktorima škola, a dnevno pošaljemo i do 50 mejlova. Škole bi trebalo da znaju, za to nije kriva Školska uprava, već direktor škole - ističe Staničkov, dodajući da određeni broj škola još uvek nema adekvatne uslove za uvođenje esDnevnika. - Ovim školama će Ministarstvo telekomunikacija pomoći da se opreme tokom septembra. Takođe, redovno sprovodimo anketu o tome kako stoji IT tehnologija u školama, na osnovu koje će se svim školama pružiti podrška za uvođenje esDnevnika i obezbeđivanje digitalnih udžbenika. Mislim da škole koje potpadaju pod Školsku upravu Sombor ni malo ne kasne za ostatkom Srbije, te da će u Subotici to moći da se sprovede veoma dobro.

Većina osnovnih i srednjih škola u Subotici je od početka drugog polugodišta školske 2017/2018. godine ušla je u proces prelaska sa papirnog na elektronski dnevnik, koji je podrazumevao dvojnu evidenciju, odnosno uporedno vođenje oba dnevnika. Prema rečima Branka Stantića, nastavnika i jednog od koordinatora za esDnevnik u OŠ "Matija Gubec" u Tavankutu, upravo je dvojna evidencija predstavljala najveće opterećenje za nastavno osoblje.

- Pored toga, bilo je dosta nepoznanica u vezi sa samim vođenjem elektronskog dnevnika, nedostatakom računara, nepostojanjem interneta u učionicama - dodaje Stantić. - Glasanjem na nastavničkom veću, odlučili smo da u ovoj školskoj godini vodimo samo elektronski dnevnik. Tokom protekle nedelje, a o trošku škole, obezbedili smo internet pristup u svim prostorijama škole i već postojeću računarsku opremu preraspodelili po učionicama. U područnim školama u Ljutovu i Gornjem Tavankut takođe postoji internet priključak, ali nam ostaje još pitanje računarske opreme koje se nadamo da ćemo obezbediti u dogledno vreme.

Tehnička škola "Ivan Sarić", koja je takođe vodila dvojnu evidenciju tokom drugog polugodišta prošle školske godine, od 1. septembra vodiće samo elektronski dnevnik. Direktor škole Željko Rajčić, kaže da su nastavnici, tokom tog perioda, uspešno prošli obuke, uhodali se za korišćenje esDnevnika i uvideli njegove prednosti i nedostatke. 

- Smanjio se obim posla odeljenskih starešina u vezi sa vođenjem evidencije. Jednom uneti podaci o učenicima se koriste tokom celog školovanja, za razliku od papirne forme gde se podaci unose iznova svake godine. Kroz elektronski dnevnik je moguće pratiti postignuća učenika, tako da istovremeno predstavlja vođenje i pedagoške sveske. Predmetni nastavnici imaju jasniji pregled održanih i neodržanih časova, mogućnost dobijanja izveštaja o obrazovno-vaspitnom radu, na jednostavan način se dobijaju celokupni statistički podaci, a omogućeno je i štampanje svedočanstava iz elektronskog dnevnika - navodi Rajčić, ističući da je primetan i izvestan broj nedostataka. - Kod jednog dela nastavnika i dalje postoji otpor prema primeni informacionih tehnologija te im je potrebno više vremena da se uhodaju u njegovo korišćenje. Potrebna je ozbiljna infrastruktura, odnosno računari i pouzdana internet konekcija u školi. Smatramo da bi bilo primereno da svaka obrazovna ustanova ima besplatan pristup dobrom internetu, a neophodna je i podrška u opremenju škola odgovarajućom računarskom opremom.

Ukoliko škole imaju problem sa nabavkom računarske opreme, za pomoć mogu da se obrate lokalnoj samoupravi, poručuje Nataša Aleksić, članica Gradskog veća zadužena za oblast obrazovanja.

- Na kraju svake školske godine, škole sastavljaju finansijski plan za narednu godinu, te ukoliko im nedostaju sredstva za nabavku računara, laptopova ili projektora, za pomoć mogu da se obrate lokalnoj samoupravi, koja će im rado izaći u susret. Dakle, lokalna samouprava istupa u onim slučajevima, kada se škola direktno obrati za pomoć - poručuje Aleksić.