Endre Šili: Kad krenem na put okrenem se da još jednom vidim toranj Gradske kuće

Velika većnica danas je bila mesto okupljanja svečanog dela proslave Dana grada. Održana je sednica na kojoj su dodeljena zvanja i priznanja ranije poznatim laureatima. Tim povodom razgovarali smo sa dobitnicima i razgovore ćemo objavljivati u narednim danima.

Prvi u seriji intervjua je sa akademikom profesorom Endreom Šilijem, koji je ove godine jedan od nosilaca priznanja "Pro urbe".

- Izuzetna mi je čast što sam dobitnik nagrade „Pro Urbe“ ali i veliko iznenađenje, jer ništa o tome nisam znao. Subotica je moj grad, dolazim bar tri puta godišnje i svaki put kada se vraćam u Oksford, uvek idem autobusom i uvek se okrenem da još jednom vidim toranj Gradske kuće. On za mene ima neku neopisivu vrednost i simboliku – u dahu će profesor Endre Šili, jedan od ovogodišnjih laureata priznanja „Pro Urbe“.

Akademik, prof. dr Endre Šili više od 35 godina predaje numeričku analizu na Matematičkom institutu Univerziteta u Oksfordu, ima zvanje tutora „Oxford Vorchester College-a“, drži predavanja na doktorskim studijama na mnogim univerzitetima, institutima i istraživačkim centrima širom sveta, član je Srpske akademije nauka i umetnosti ,Evropske akademije nauka , saradnik Društva za primenjenu i industrijsku matematiku a ove godine izabran za člana britanskog Kraljevskog naučnog društva koji je osnovao Isak Njutn davne 1660 godine.

Kada se pročita samo deo impozantne biografije naučnika svetskog glasa, jasno je da priznanje „Pro Urbe“ nije samo dodeljeno pravom čoveku, nego se i postavlja pitanje zašto to nije učinjeno i ranije.

Iako je svojim radom itekako zadužio kompletan naučni milje, za ovo gradsko priznanje predložili su ga školski drugovi iz Gimnazije „Moša Pijade“, kako se nekada zvala subotička Gimnazija i Društvo matematičara Subotice.

Sa matematikom se, kako kaže, još kao dete prvi put susreo u očevim knjigama, a u nju se zaljubio u srednjoj školi i to zahvaljujući profesoru Mihalju Vermešu. Posle magistrature i doktorata na PMF-u, sasvim neplanirano došao je do katedre na Oksfordu.

- Dok sam bio na odsluženju vojnog roka stiglo mi je pismo od profesora sa zaokruženim oglasom Britanskog saveta za stipendiju u Velikoj Britaniji. Profesor koji mi je bio mentor tada je postavljen za šefa katedre u Oksfordu i mene je poveo sa sobom – seća se Šili. – Potom sam u Beogradu odbranio doktorat, ali me je vrlo brzo profesor nagovarao da se prijavim za nastavničko mesto u Oksfordu. Iako mi nije bilo baš u planu, ušao sam u u uži izbor i posle intervuja i predavanja, prihvatio sam posao.

Od tada naučni put našeg sugrađanina ide uzlaznom putanjom.

- Meni je posao hobi. Zadovoljstvo mi je da se bavim naukom, obožavam svoj posao i zaista mi nikada nije teško. Finansiranje nauke je problem svuda u svetu i kad se porede zemlje vidimo da su velike su razlike. Ono što me raduje je što u Srbiji raste ulaganje u nauku, ide jednom monotono rastućom funkcijom i ima pozitivan trend rasta što je jako važno – ističe profesor. – Matematika je jeftina nauka, trebaju vam samo mozak i papir i olovka. Međutim, potrebni su i časopisi, publikacije, da biste bili u korak sa svetom. Sudeći po onome što sam video, univerziteti često nemaju novca za njih, tu se štedi i to je problem.

Profesor Šili bavi se pronalaženjem što bližih rezultata složenih i komplikovanih jednačina, a koja možda i nemaju rešenja. Njegova istraživanja se primenjuju u oblasti meteorologije i avio industrije. Nedavno je sa njima upozano i mlade i talentovane matematičare iz našeg grada.

- Moja oblast su numeričke metode diferencijalnih jednačina. Kad apogledate oko sebe, u prirodi se dešavaju razne stvari koje se mogu opisati tim jednačinama. Ali su one tako komplikovane, koje opisuju kretanje vetra ili oblaka ali je nemoguće doći do rešenja. Ali u praksi je to dovoljno – objašnjava nam profesor. – Kada znaš matematiku, onda znaš sve. Čak iako se ne baviš njome. Struktura logičnog razmišljanja je veoma važna, ne morate se baviti istraživanjem.