Epidemija gojaznosti kod dece i odraslih

Iako određeni hormonski disbalans može biti uzrok gojaznosti, prema rečima načelnice Centra za promociju zdravlja, dr Nade Kosić Bibić, češće je to loš odnos između unetih i potrošenih kalorija.

- Navike u ishrani su loše. Globalno je povećan unos energetski nabijenih namirnica koji nose veliki deo kalorija, u odnosu na period od pre deset godina 33 odsto je povećan unos slatkih napitaka, a čak 80 odsto mladih ne dostiže preporučenu fizičku aktivnost. Ranije su mladi slobodno vreme provodili napolju, a danas se njihov hobi vezuje uglavnom za slušanje muzike, sedenje i rad na računaru. Naša deca nemaju dobre navike u ishrani, ne unose dovoljno voća i povrća, konzumira se beli hleb, a integralne žitarice se ne unose dovoljno, ribu koju preporučujemo dva puta nedeljno tek 10 procenata stanovništva jede. U Vojvodini su ti podaci još lošiji, pa imamo pravu epidemiju gojaznosti - izarazila je zabrinutost dr Nada Kosić Bibić.

Gojaznost nije samo estetski problem, već može dovesti do niza oboljenja kako u odrasloj populaciji, tako i u dečjem uzrastu.

- Kada govorimo o deci koja su u fokusu ove godine, ona imaju veći rizik da budu gojazna i kasnije, da mnogo ranije razviju neku bolest srca i krvnih sudova, hipertenziju, moždani i srčani udar, malignu bolest kao i niz deformiteta. To nisu samo budući rizici, oni imaju i trenutne tegobe poput degenerativnih oboljenja, kompromitovanog imuniteta, pa ta deca češće oboljevaju od različitih infekcija. Često se zanemaruje da se suočavaju sa mentalnim problemima u procesu odrastanja, zbog zadirkivanja druge dece - kaže dr Kosić Bibić, naglašavajući da u tom periodu mogu nastati traume koje se prenose u odraslo doba.

Najvažnije je što se gojaznost može sprečiti, a ključni recept za vitalnost je pravilna ishrana od najranijeg uzrasta do starosti.

- Preporučuje se rani početak dojenja i isključivo dojenje u prvih 6 meseci. Deca predškolskog i školskog uzrasta moraju da uzimaju dovoljne količine integralnih žitarica, voća i povrća, jezgrastog voća i mahunarki. Uz sve to, neophodno je da imaju dnevno najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti - savetuje dr Kosić Bibić.