Epidemija otežala organizaciju nastave, veliki broj zaposlenih na bolovanju

Četvrti talas epidemije virusa kovid-19, poklopio se sa početkom školske godine, ali i sezonom respiratornih infekcija, te danas gotovo da nema škole u kojoj učitelji, nastavnici ili profesori nisu bolesni. Tako je u Osnovnoj školi "Matko Vuković", gde je trenutno na bolovanju četvoro nastavnika, a ukupno osam zaposlenih, ako se doda i broj bolesnog tehničkog osoblja. Međutim, sva odeljenja pohađaju nastavu u klupama, osim jednog koje pohađa po kombinovanom modelu, te se odsustvo nastavnika nadoknađuje iz postojećeg prosvetnog kadra.

- Nemaju svi nastavnici koji kod nas rade punu normu, imamo ih nekoliko sa 30-40 odsto i oni su spremni da preuzmu čas. Organizaciono nije lako, jer mora da se napravi raspored tako da se svi uklope. Nemamo baš ni 100 odsto organizovanu stručnu zamenu i za neke predmete je teško pronaći, jer su to predmeti koji su od ranije problematični, poput matematike i fizike. Ipak, mislim da smo se dobro snašli u ovoj situaciji, svi časovi su održani, iako je bilo situacija da nije održan baš taj čas koji je tog dana bio predviđen u rasporedu, nego neki drugi - kaže Mirjana Stevanović, direktorka Osnovne škole "Matko Vuković". - Mi se godinu i po dana borimo sa ovim, ali ne treba zaboraviti da smo se prethodnih pet godina borili sa gripom i imali obustavu nastave u januaru ili februaru. Dakle, nama ovo nije nova situacija, samo je obim u kojem se dešava veći. I dešava se dosta nezgodno, jer pre kada se desi, mi zatvorimo školu i posle nadoknadimo, a sada se već skoro dve godine u kontinuitetu borimo. Radimo u vanrednim okolnostima, ali se snalazimo, samo što dugo traje i ljudi se iscrpljuju.

Slično je i u Osnovnoj školi "Jovan Mikić", gde su na bolovanju trenutno četiri prosvetna radnika, a jedno odeljenje pohađa nastavu po kombinovanom modelu. Po rečima direktorke Marije Milodanović, za nastavnike do sada nisu imali potrebu da traže zamenu, jer su zbog nešto blažih kliničkih slika nastavljali da rade od kuće, dok je zamenu za učitelje gotovo nemoguće pronaći. Dodatan problem, kako ističe naša sagovornica, jeste odsustvo malobrojnog tehničkog osoblja, naročito sada, kada je obim posla povećan.

- Trenutno ih je troje na bolovanju i tu nam je najteže da nađemo zamenu, jer su nam uvek neophodni, a posebno sada kada se vodi računa da škola bude savršeno čista i da se sve dezinfikuje nekoliko puta u toku dana - objašnjava Milodanović. - Sve u svemu, snalazimo se, dobro se organizujemo i u ovoj situaciji se kao posebno dobra pokazala onlajn nastava, jer iako su nam se nastavnici razboleli, zbog toga što su svi srećom imali blage kliničke slike, nastavili su da rade od kuće i nismo imali nijedan prazan dan. To je jako važno, jer kada vam neko večeras javi da je dobio temperaturu, ne možete istog trenutka da nađete zamenu, obično je potrebno nekoliko dana, a ovako nastava teče u kontuinuitetu.

Mnogo teže je srednjim školama, koje zbog uskostručnih predmeta gotovo da ne mogu da pronađu adekvatnu zamenu za odsutnog profesora. Kako predočava Iso Planić, direktor Politehničke škole, situacija se menja iz dana u dan, a nedeljno su u proseku odsutna četiri zaposlena, što zbog respiratornih infekcija, kovida ili preventivne izolacije jer je neko od njihovih ukućana kovid pozitivan, pa se škola dovija na razne načine da nadomesti njihov nedostatak.

- Ono što je evidentno, jeste da je knjiga zamene puna, da je veliki broj kolega odsutan, ne samo u nastavnom, već i u tehničkom osoblju. Nadoknađujemo tako što tražimo stručne zamene među svojim kolegama, odnosno kolege koje mogu da preuzmu zamenu, ako nemaju prekonormni rad koji je definisan do 30 odsto. Dakle, reč je o stručnoj, a često i o nestručnoj zameni, jer kada profesor knjiženosti menja profesora matematike, onda on ne predaje matematiku, nego književnost. Imamo i takve zamene, jer se trudimo koliko god je moguće da decu ne ostavljamo bez nastave. U nekim slučajevima agražujemo i ljude koji nisu iz škole, sa strane ili preko Nacionalne službe za zapošljavanje ili zamolimo kolege koje nemaju punu normu u drugim školama, pa ih angažujemo - ističe Planić, dodajući i da je u jednom trenutku oko 35 odsto učenika bilo odsutno iz škole zbog bolesti. - Trenutno u školi primenjujemo sva tri modela nastave i od ukupno 34 odeljenja, jedno pohađa nastavu onlajn, tri pohađaju po kombinovanom modelu, a sva ostala idu redovno i ni to nije lako organizovati i ispratiti.

U Hemijsko-tehnološkoj školi je odsutno ukupno devet zaposlenih, odnosno sedam profesora, od kojih je nekoliko na bolovanju i duže od mesec dana. Da je situacija teška, potvrđuje direktor Nikola Matković, ali ističe da čine sve što mogu da to učenici ne osete.

- U ovom trenutku uspevamo da pronađemo adekvatne zamene za bolesne kolege unutar škole i do sada nismo imali potrebu da angažujemo nekoga sa strane. Što se tiče tehničkog osoblja, isto uspevamo da uradimo i ispoštujemo sve higijenske mere koje se od nas zahtevaju, ali tu je prilično napregnuto, jer ih i ovako nije bilo dovoljno. Trenutno nam dva odeljenja pohađaju nastavu po kombinovanom modelu, procedure su kao od prošle godine, imamo standardizovane platforme preko kojih se komunicira sa đacima, imamo kvalitetan materijal za onlajn nastavu, a čak se i deo praktične nastave realizuje kod poslodavaca, tamo gde je moguće i gde poslodavac dozvoljava. Tako da sve funkcionište, ali se nadamo da će se situacija stišati, jer ukoliko se bude pojačavalo, onda i realizacija nastave može da bude upitna - poručuje Matković.