Etela Jerinkić: Subotici je potrebna poljoprivredna škola

Za lokalnog ministra obrazovanja u Gradskom veću imenovana je Etela Jerinkić, doktor pravno-ekonomskih nauka, koja iza sebe ima dugogodišnje iskustvo u prosveti i ekonomiji. Doktorirala je pre 30 godina, bila direktor Više škole u dva mandata, član saveta Univerziteta u Novom sadu i Građevinskog fakulteta u Subotici, a dve godine je radila i kao direktor filijale Pireus banke, što je sve bila preporuka za novu funkciju člana Gradskog veća.

Za neke škole nema dovoljno interesovanja, čak i kod budžetskog finansiranja?

- U Subotici vidimo da još nisu popunjeni kapaciteti u Visokoj strukovnoj školi studija, a na Univerzitetu u Novom Sadu još 15.000 mesta nije popunjeno. U osnovnom i srednjem obrazovanju, na šta sam skoncentrisana kao član Gradskog veća, takođe je vidljivo da roditelji imaju sve manje sredstava da školuju decu. Sa druge strane, i deca gube motivaciju, jer je omladina shvatila da obrazovanje nije više „kanal”- presudan za zapošljavanje, pošto su mali izgledi da posle završene škole dobiju posao. Podaci govore, da se mnogi odlučuju nakon školovanja za druga zanimanja i zanate, za koje nisu stekli znanje. Međutim, uprkos krizi, u Subotici se rade planovi oko upisne politike. Svake godine, pre raspisivanja konkursa, direktori škola, predstavnici NSZ i privatni poslodavci usklađuju podatke oko potreba tržišta za kadrovima. Ali uz godišnje, nedostaju bar srednjoročni strateški planovi. Možda Gradu nedostaje srednja poljoprivredna škola, s obzirom na prioritetnu ekonomsku strategiju oko poljoprivrede i proizvodnje hrane.

U Subotici se svake godine upiše sve manje prvaka, koji su razlozi i da li je stanje alarmantno?

- Poslednjih godina izrazito su negativni depopulacioni trendovi. Pre četiri godine upisano je 1.542 prvaka u 75 odeljenja, 2010. godine 1.383 u 69 odeljenja, prošle godine 1.311 u 68 odeljenja, a ove godine 1.269 đaka, još ne znamo u koliko odeljenja, ali se pretpostavlja da će biti manje nego prošle godine. Takvo stanje stvara tehnološke viškove učitelja i nastavnika, manje radnih mesta, što sve intenzivira krizu. Pre oko 150 godina negativni prirodni priraštaj je iznosio oko 13o ljudi godišnje, a danas, po poslednjem popisu je to oko 800 godišnje.Takva demografska slika stanja i nedovoljna uposlenost su ključni razlozi što imamo i sve manje dece u školama- kaže dr Etela Jerinkić.