Fidelinkini silosi prazni - ko će ih napuniti?

Mnogi poslovni prostori, kancelarije, prodavnice, magacini, radionice, zanatske radnje već odavno su ostale bez zakupaca, i to je doprinelo stvoranju kolektivne atmosfere ekonomske propasti, pa se i na rušenje privrednih gorostasa gleda kao na — normalni tok propadanja. Da li je normalno da izgubimo i Fidelinku?

Fidelinkini silosi koji su najveći magacin hrane u regiji su ispražnjeni negde posle Božića, kada je zakupac "Victoria logistic" rasprodao žito i oko Uskrsa obavestio Privredni sud u Subotici da se povlači iz zakupa i Fidelinkinim preduzećima otkazuje ugovor o zakupu, a stečajna uprava se priprema da odmah posle Vaskrsa u najčitanijim novinama, tako slovo stečajnog zakona nalaže, oglasi ponovno izdavanje silosa u zakup.

Od svega što rodi na subotičkim pšeničnim poljima, a ova godina bi mogla sa 20 hiljada hektara dati oko 100 hiljada tona žita, tri četvrtine ukupnog subotičkog roda može biti spakovano u Fidelinkine silose. Impozantan kapacitet!

Ipak, povlačenje Viktorije, najvećeg preprodavca žita, iz Fidelinkinih silosa ukazuje da je kriza možda udarila i na vrata moćnih. Istina, ne sme da se odbaci ni činjenica da u svakoj velikoj krizi najmoćniji prave svakojake obrte da bi od slabih, nejakih i posustalih iscedili i poslednji atom snage i ojačali sebe, pa je i odlazak Viktorije možda samo privremen i može biti samo manevar da se ušpara 30 miliona dinara zakupa dok ne stigne novo žito. Čak bi se i naivni zakupac setio da ne mora da plaća 6.000.000 dinara mesečne rente od februara, kada je prodao poslednje zrno žita iz zakupljenog magacina, do sredine jula kada će krenuti novi otkup. Zašto bi onda Viktorija bacila tridesetak miliona kroz prozor?

Priprema za licitaciju?

Jedno je sigurno, praznim i "hladnim" silosima i mlinovima koji ne rade pada cena, a Fidelinkini svakako idu na doboš, jer je odluka stečajnog suda konačna: preduzeće „Fidelinka-mlinarstvo" je bankrotiralo i mora se prodati šta god da se dobije na "dobošu". Sud je doneo rešenje o bankrotstvu 25. oktobra prošle godine i taj akt je opstao uprkos svim žalbama. Privredni apelacioni sud je odbacio sve žalbe koje su ulagali "Mineco AG" iz Švajcarske i "Mowbray Sistems" sa nekih ostrva, kao vlasnici većinskog paketa akcija u Fidelinki. Apelaciono veće je lupilo čekićem o sto u januaru ove godine.

To je bio definitivni znak da nema reanimacije biznisa pod upravom starih vlasnika i po njihovoj koncepciji.

Privredni sud je tada samo stavio pečat na rešenje i potvrdio da se postupak vodio u zakonitim okvirima, a suštinski, odluku da se umesto u takozvanu reorganizaciju ide u bankrot donelo je Veće poverilaca. Dakle, banke kod kojih se Fidelinka zaduživala su odlučile da se imovina rasproda, jer nisu poverovale da je ostvarljiv plan reorganizacije koji su, čak u dva navrata, nudili većinski vlasnici.

Iz ostrvske "off shore" daljine i sa visine švajcarskih Alpa stigla je ideja upakovana u takozvani Plan reorganizacije preduzeća, jer zakon daje takvu šansu propalim privrednim subjektima, da se Fidelinkini silosi i mlinovi izdaju i da se godišnje iz zakupa pazari 300 hiljada evra. Ni štedne zadruge više ne računaju 300 hiljada evra u ozbiljnu lovu, a u biznisu koji su banke vrtele i mesile u Fidelinki napravljen je dug za čije poravnanje bi trebalo rentirati silose narednih 60 godina. Tek toliko o razmerama bankrota.

I šta sad?

Sledeći korak je prodaja imovine koja pripada takozvanom stečajnom dužniku "Fidelinka mlinarstvo" ali ovde postoje najmanje dva prethodna pitanja: šta je od imovine u nespornom vlasništvu "Mlinarstva" i koja je minimalna vrednost imovine na kojoj se može formirati početna licitaciona cena?

Oko vlasništva još nema dogovora u okviru "Fidelinka kompanije" koja je matično preduzeće, jer sve firme-ćerke žele da što više imovine povuku u deobnom bilansu i da „zakače" što manje dugova koje je "mama" napravila uvlačeći "ćerke" kao žirante. Tek taj posao neće biti lak i ne bi prošao bez sudske arbitraže ni u vreme najveće sloge u kući, a naročito je u stečajnoj proceduri osetljiv i klizav teren i razlaz važi samo ako je pod sudskim čekićem.

Kada se utvrdi šta je čije, dolazi drugo pitanje: utvrđivanje početne cene.

Umešaće se i dodatno pitanje: da li prodavati u paketu ili po takozvanim funkcionalnim celinama. Deluje sumorno, ali ne treba isključiti ni treću mogućnost- da se krčmi na kilo i na komad ako se poverioci i dužnici zapetljaju u razne žalbene i zamršene procedure dokazivanja i osporavanja, a stečajna masa se bude hladila, odnosno ukoliko bi mlinovi stali sa meljavom, a silosi ostali prazni.

Ko izazove takvo stanje metastaze kapitala stečajnog dužnika, direktno stvara priliku da obaranjem cene stvori bolju priliku za jeftin pazar. Ako se isprazne ćelije u silosu i ako bi mlin stao, tekući troškovi bi pojeli i mlin i silose, ma koliko oni sada izgledali impozantno. Uostalom, sam Bog je udesio da možemo, čak ako nemamo pojma šta su zakoni i procedure, gledajući sa strane da zaključimo: ako pacovi, a svi ih prepoznajemo, krenu da napuštaju silos, mlin i nekadašnju prehrambenu imperiju "Fidu", znaćemo da je gotovo.

Ako se, računajući od danas, za 75 dana pred kapijom Fidelinke ponovo formira kolona traktora sa punim prikolicama žita, znaćemo da ipak ima nade.

Dugovi-potraživanje

Stečajni upravnik u „Fidelinka mlinarstvu", Šandor Šomođi, za "Subotičke novine" kaže da u stečajnoj proceduri predstoji utvrđivanje vrednosti imovine da bi moglo da se nastavi sa postupkom bankrotstva.

Ukupna potraživanja poverilaca: 601.187.098,32 dinara.

Osporena potraživanja prema zaključku Privrednog suda u Subotici: 1.299.032.919,00 dinara.

Potraživanja stečajnog dužnika: 202.910.212,33 dinara.

Problemi sa zakupcima

Zakupac „Victoria logistic", koji je otkazao zakup silosa, nije izmirio svoje obaveze prema Fidelinki kao zakupodavcu, a prema nezvaničnoj informaciji početkom aprila Viktorija duguje oko 20 miliona dinara.