Fiskulturna sala preduslov za pravilan razvoj dece

Iako je kao objekat u funkciji obrazovanja više od 150 godina, OŠ "Đuro Salaj" ni danas nema fiskulturnu salu. Čak i kada je mala škola u Petefi Šandora sagrađena 1961. godine, po tipskom projektu u sklopu kojeg je izgrađeno još šest obrazovnih ustanova, sve su dobile fiskulturnu salu, ali ne i OŠ "Đuro Salaj".

- Zašto i kako, to su pitanja za mnoge prethodne generacije ljudi i čelnike koji su vodili naš grad, a tek u poslednjih nekoliko godina smo po prvi put dobili podršku od Grada za realizaciju ovog projekta - kaže direktorka škole Mimica Andrić, objašnjavajući da je ovo već treći put, otkako je ona na čelu ove obrazovne ustanove, da se krenulo u realizaciju projekta. - Dolazilo se na korak do izgradnje, ali je nažalost, nedostatak novca stopirao sve aktivnosti. U međuvremenu dosta zakona se promenilo, o planiranju i izgradnji, protivpožarnoj zaštiti i sve to je iziskivalo prilagođavanje projekta, a kada se ne obezbede sredstva, građevinska dozvola zastari, kreće se bukvalno od nule, kao loš đak koji ponavlja nekoliko puta razred.

A časovi fizičke kulture, odvijali su se sve vreme rada škole. Kako objašnjava Melita Ostojić, profesorka fizičkog vaspitanja u OŠ "Đuro Salaj", škola raspolaže sa velikim brojem talentovane dece, što potvrđuju i nagrade sa opštinskih, pa čak i republičkih takmičenja, ali da je bez fiskulturne sale vrlo teško razvijati ove talente tokom cele školske godine, jer u većini slučajeva nastavu diktiraju vremenski uslovi.

- Mi smo napolju, u dvorištu, dok je lepo vreme i ne dođu prvi mrazevi. Tada možemo da radimo, ali to su uglavnom rukomet i fudbal, jer nemamo košarkaški teren, nemamo odbojkaški teren i samim time smo sprečeni da, osim osnovnih tehnika, decu spremamo za ove kolektivne sportove. Tokom zime, imamo jednu učionicu u velikoj školi koju smo prepravili u salu za fizičko, ali je ta učionica puna prozora. Dakle, ono što možemo da radimo jesu gimnastika i poligoni manjeg karaktera, ali smo i tamo sprečeni za timske sportove. Dodatni problem je što ne možemo uvek da stignemo za jedan čas da odemo i da se vratimo, pa onda deca igraju šah i stoni tenis i to su naši zimski časovi fizičkog vaspitanja.

Pomaku se nadaju u ovoj godini, kada bi trebalo da se povuku prvi konkretni potezi. Naime, prethodno je Grad Subotica izdvojio sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije, koja predviđa da se fiskulturna sala izgradi u sklopu male škole u donjem delu dvorišta, dok bi se duž hodnika koji će spajati zgradu sa salom, nalazilo i nekoliko nastavničkih kabineta, koji će zajedno činiti jednu funkcionalnu celinu. Naredni korak je, kako navodi direktorka škole, dobijanje građevniske dozvole, za koju će sva neophodna dokumentacija biti predata do kraja meseca, a nakon toga i obezbeđivanje sredstava za realizaciju projekta.

- Optimista sam, ali dok se ne krene sa nečim konkretnim, jer toliko toga je bilo do sada, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali sada imam mnogo više nade i uverenja da će se to zaista i desiti, i ubeđena sam da će to biti u ovoj godini - ističe Andrić. - Ovo je zaista višedecenijski problem, a škola koja se nalazi u ovakvom okruženju, gde imamo veliki broj socijalno ugroženih porodica, gde veliki broj dece dobija besplatno užinu, jasno pokazuje da roditelji nisu u mogućnosti da plaćaju treninge ili članarinu u klubovima za decu, a sve to bi mogli da rade u školi besplatno. Stalno govorimo kako nam deca imaju problema sa krivnom kičmom, ravnim tabanima, a gde će to raditi, ako ne u školi?

Ipak, bez obzira na nedostatak fiskulturne sale, učenici ove škole ni u jednom trenutku nisu trpeli zbog toga i jednako su motivisani da se bave fizičkom aktivnošću, zahvaljujući kreativnosti svojih nastavnika koji se na sve moguće načine dovijaju kako da im priušte kvalitetnih 45 minuta rada i u nepostojećim uslovima.

- Deca se stvarno maksimalno trude i kada se pogleda u globalu, oko 80 odsto učenika još uvek vole fizičko vaspitanje i žele da rade na časovima. Naravno, njima je uvek zanimljivo kada nastavnik napravi čas i od onoga što je nemoguće. Tako kada napada sneg, to iskoristimo da napravimo poligone u dvorištu i oni zaista uživaju u tim zimskim sportovima - dodaje Melita Ostojić.

Osim OŠ "Đuro Salaj", fiskulturnu salu nema još Ekonomska škola "Bosa Milićević", koju pohađa veliki broj đaka i talentovanih sportista, o čemu svedoče uspesi njihovih košarkaša, basketaša i drugih, a nastava fizičkog vaspitanja se odvija, u skladu sa mogućnostima nastavnika koji organizuju aktivnosti poput krosa, stonog tenisa ili odlaska na klizanje u toku zimskih meseci.

Podršku u svakodnevnom radu, nastavnicima i profesorima fizičkog vaspitanja pruža i Savez za školski sport i pedagoge fizičke kulture Grada Subotice, organizujući edukacije i seminare u cilju unapređenja postojećih znanja i veština, razmene iskustava i iznošenja problema s kojima se suočavaju u praksi. Ova organizacija je, u saradnji sa Sportskim savezom Subotice, distribuirala svim školama i nastavnicima udžbenik za Fizičko i zdravstveno vaspitanje dr Dušana Perića, dekana Fakulteta za sport i turizam, koji im je od velike pomoći u radu sa decom, za koju je pravilan psiho-fizički razvoj u školskom uzrastu od presudne važnosti.