Fukušima sto kilometara od Subotice

Da li se u susedstvu Srbije može dogoditi nuklearna katastrofa slična onoj u Japanu? Prvi preduslov je tu. Na samo sto kilometara severno od Subotice nalazi se mađarska nuklearna centrala “Pakš” s četiri reaktora, u kojoj su se dosad desila dva incidenta – jedan 2003. a drugi 2009. godine, o čemu naša javnost ne zna baš ništa.

Prvi se dogodio 10. aprila 2003. godine i bio je označen trećim nivoom opasnosti (ozbiljan incident). Incident se dogodio na drugom reaktoru i obuhvatio je gorivo i sistem za čišćenje. Incident je prvobitno dobio INES rejting 2 (incident), međutim, video-ispitivanje goriva oštećenih elemenata nakon uklanjanja poklopca reaktora uslovilo je podizanje stepena opasnosti na nivo 3. Ustanovljeno je da su obloge bile polomljene, a da je uranijum dospeo do dna sistema za čišćenje rezervoara.

Drugi incident dogodio se 4. maja 2009. godine. Tada je neutronski detektor pao na žičanu užad. Incident je ocenjen stepenom 2, zaposleni su bili evakuisani, ali niko od njih nije bio izložen opasnijem zračenju.

Mađarska širi “Pakš”

Mađarska nuklearka građena je ruskom tehnologijom od sredine do kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Prvobitni plan upotrebe predviđao je da nuklearka bude u upotrebi do 2012. godine. Ipak, studija izvodljivosti, rađena 2000, pokazala je da “Pakš” može da radi još 20 godina. Studija je ponovljena i 2005. s istim zaključcima.

Kako prenosi Nacioalni Građanski, posle zemljotresa u Japanu i incidenta u nuklearnoj centrali “Fukušima”, marta ove godine, mađarska vlada saopštila je da će sprovesti testiranje jedine nuklearne elektrane na teritoriji našeg severnog suseda. Ipak, vlasti u Mađarskoj nisu odustale od proširenja njenih kapaciteta. Razlog za to su loši energetskih potencijala države, odnosno nedostatak električne energije.

Kako bi reagovala Subotica?

Pitanje je kako bi naša država reagovala kada bi se, daleko bilo, dogodio veći incident u ovoj nuklearki.

– Kada je reč o nuklearnoj opasnosti, mi nismo imali takve situacije. Teorijski, kada bi se desila takva opasnost, mi bismo prvo preko centra za obaveštavanje, uzbunjivanje i osmatranje bili obavešteni. Zatim bi se pratilo šta se dešava putem informacija koje bismo dobijali od međunarodnih organizacija. Dobijene informacije plasirali bismo u javnost da bi se moglo zaštititi stanovništvo. Radnje našeg odeljenja i našeg sektora svele bi se na praćenje i eventualno evakuisanje ljudi do bezbedne zone. Na ovom prostoru ostale bi samo državne službe koje su opremljene i koje bi mogle da deluju – kaže Ilija Despotović, načelnik Odeljenje za vanredne situacije u Subotici.

Obuka komandanata

U MUP-u Srbije kažu da u slučaju povećane nuklearne opasnosti, dakle kada imamo radioaktivni oblak i povećano jonizujuće zračenje, sledi evakuacija stanovništva. Prednost imaju deca do 15 godina, trudnice i bolesni. Angažovani bi bili štabovi za vanredne situacije koji bi vodili akciju.

– Nacionalni centar za obuku za vanredne situacije, koji je deo Sektora za vanredne situacije, već je počeo obuku. Sada se obučavaju komandanti štabova za vanredne situacije, predsednici opština i gradonačelnici. Naš gradonačelnik i predsednici opština s naše teritorije još nisu imali obuku, ali bi uskoro trebalo i oni da je prođu. Istakao bih i da su sve zemlje u okruženju i Evropi organizovane ovako i da taj sistem daje odlične rezultate – rekao je Siniša Kovačević, komandir vatrogasno-spasilačke jedinice u okviru Odeljenja za vanredne situacije u Subotici.

Branko Žujović