Gase se radničke ambulante
Da li je smanjenje broja ambulanata medicine rada sa 28, koliko ih je 1990. godine bilo u subotičkim preduzećima, na svega 11 sadašnjih uticalo na to da poraste "pritisak" građana na kvartovske zdravstvene stanice, odnosno ambulante opšte medicine, povećaju se gužve i produži čekanje pacijenata na red ispred ordinacija?
- Tačno je da se radno aktivno stanovništvo poslednjih godina, nestankom pojedinih ambulanata medicine rada, više i češće leči u kvartovskim ambulantama, ali time nije povećan pritisak u ambulantama. Jer, kako su zatvarane ambulante u preduzećima, tako je porastao broj lekara u opštoj medicini, prema normativima kojima se reguliše ova oblast - kaže dr Ružica Crnjaković-Tonković, vršilac dužnosti direktora Doma zdravlja, odgovarajući na pitanja o smanjenju obima organizovane zdravstvene zaštite radnika u promenjenim društvenim uslovima i tranziciji i, naravno, posledicama takve pojave.
Služba zdravstvene zaštite radnika imala je 1990. godine 28 ambulanata u preduzećima i ustanovama, čime je bilo obuhvaćeno 41.000 zaposlenih Subotičana, a danas je broj preduzetnih ambulanata sveden na 11 - za 11.000 zaposlenih, što je najmanje od 1985. godine. Pa i ako se ima u vidu da je za poslednjih osamnaest godina smanjen broj zaposlenih, da su mnoga preduzeća propala, a od privrednih giganata ostali samo delovi fabrika, opet je procentualno obuhvat radnika s nekadašnje dve trećine ukupnog broja zaposlenih opao toliko da danas u proseku tek svaki četvrti radnik ima "svoju" ambulantu u radnom okruženju. Svi ostali upućeni su na gradske ili prigradske zdravstvene stanice, na takozvane kvartovske ambulante.
Izreka da je sačuvati zdravlje najveća prednost i bogatstvo dobija i svoj opipljivi argument kad se u čekaonice u zdravstvenim stanicama sedne u red, najčešće poduži. Da li je u Službi opšte medicine bilo planova ili predloga da se izdvoje ordinacije u kvartovskim ambulantama koje će primati samo radno aktivno stanovništvo?
- Model zdravstva podrazumeva da pacijent bira lekara, i pri tom se nigde ne propisuje ili pita da li je to radno aktivan čovek ili penzioner. Po pravilu, izabrani lekar s vremenom bi trebalo da preraste u porodičnog lekara. Porodični lekar znači da leči i dete i mamu i dedu i babu... dakle, sve u porodici, i zašto bismo onda izdvajali radno aktivne - kaže dr Ružica Crnjaković-Tonković.
Na opasku da se u okolnostima kad se radi sve duže, a zahtevi u vezi s radnom disciplinom pooštreni su do te mere da je radniku teško da izdvoji vreme za odlazak kod lekara, pogotovo za duže čekanje na pregled, dr Ružica Crnjaković-Tonković kaže:
- Nije još sve u zdravstvu usaglašeno, nije idealno organizovan rad u ambulanti i postoje problemi, to je tačno i to je objektivno stanje. Ali, ni pacijenti još nisu shvatili i prihvatili šta znači model izabranog lekara i kakve promene i prednosti sadrži. Ne mora se u svakoj prilici čekati u čekaonici! U opštoj medicini, istina, nema zakazivanja pregleda, ali zbog ispisivanja uobičajenih recepata za hronične bolesnike nema potrebe da se sedi i čeka. Osim toga, brojni građani još nisu izabrali svog lekara, a uvođenje i uhodavanje novog modela trebalo bi da donese i bolji dogovor i komunikaciju između pacijenta i lekara.
