Gde je nestalo saosećanje

Film inače govori o događanjima u kampu za izbeglice u francuskom gradu Kale, gde na hiljade imigranata iz zemalja koje su pogođene ratovima i ekonomskom i socijalnom krizom čeka da pređe granicu i stigne do Engleske, što je mnogima poslednja destinacija. Uglavnom je reč o siromašnim stanovnicima dalekoistočnih azijskih zemalja, koji su do Francuske stigli bez ikakvih dokumenata, što je i jedan od glavnih razloga lošeg odnosa policije prema njima.

Oni su često fizički maltretirani, a zbog teške materijalne situacije uglavnom su i bez hrane. Pomoć da u tim neljudskim uslovima nekako prežive pružaju im lokalne humanitarne organizacije, a film je jedan od oblika protesta protiv takvog odnosa države prema ovim ljudima u nevolji, ali i početak angažmana aktivista organizacije „No borders“, koji nastoje da se ovakve situacije u Evropi prevaziđu.

Subotica ima slična iskustva sa azijskim izbeglicama kao i Kale, jer već nekoliko godina oni nalaze sklonište na prostoru gradske deponije, koji ovaj svoj nužni privremeni dom nazivaju The jungle (Džungla). Ona ih donekle skriva od policije i moguće torture, mada je tokom prošle zime, stotinak i više pridošlica iz Avganistana, Pakistana, Sirije i drugih ugroženih destinacija, jedva preživelo sibirsku hladnoću koja ih je zadesila u tim skloništima. Samo zahvaljujući pomoći lokalnog stanovništva, ali i lokalnih vlasti, oni su nekako uspeli da prežive tu polarnu hladnoći, ali i veliku glad.

No, kako se moglo čuti nakon projekcije filma o Kaleu, situacija u Subotici je dosta različita od one u francuskom kampu, jer građani našeg grada ipak nisu u dovoljnoj meri senzibilizirani za takav problem, i ne pokazuju da u dovoljnoj meri i na pravi način razumeju u kakvoj se teškoj situaciji nalaze njihovi „nevidljivi susedi“ u šikarama gradske deponije.

Pitanje migranata je jedno od gorućih problema cele Evropske unije, koja opterećena ličnom ekonomskom krizu ne pokazuje ni sama dovoljno saosećanja i razumevanja za nesreću ljudi koje je velika nevolja naterala da napuste rodne kuće, ukoliko ih uopšte imaju. Pri tome, iza te opšte nesreće neretko stoji krupni kapital upravo iz evropskih zemalja, a kako će se događaji razvijati, veliko je pitanje i nepoznanica za mnoge. Definitivno je jasno da je evropska migraciona politika vrlo restriktivna prema svakome ko sa ovakvim bekgraundom poželi da uđe u neku od zemalja EU. Ovi ilegalni migranti su praktično ljudi van zakona, i bez ikakve zaštite bilo koga.

„Nezakonita“ pomoć
Odnos prema migrantima u našoj zemlji, gde retko ko od njih poželi da zauvek ostane, takođe je restriktivan, a svakome ko iz humanitarnih razloga pokuša da im pomogne praktično prete kazne, jer je pomoć ovim „ljudima izvan zakona“ nezakonita. Tokom proteklih godina subotičkim imigrantima najviše je, tačnije gotovo jedino pomagala nevladina organizacija Istočnoevropska misija, ali ona je najavila da će se povući sa ovog prostora. Ukoliko zima bude makar upola hladna kao protekla, biće teško sačuvati živote ljudi sa deponije.

V. Laloš