Gde su Hrvati u Srbiji u odnosu na Hrvate u drugim državama?

Sastanku članova Odbora za hrvatsku manjinu prisustvovali su predstavnici Hrvata iz 8 zemalja - Mađarske, Slovenije, Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije, Italije, Austrije i Srbije. Ovaj Odbor je jedan od 4 koji čine Savet Vlade za Hrvate izvan Republike Hrvatske. 

 - Ono što najviše muči Hrvate izvan Republike Hrvatske jeste to što oni nemaju krovne institucije i što neke zajednice nisu priznate kao nacionalna manjina, kulturna baština nije dovoljno istražena, prezentovana u matici pa naše zajednice nisu dovoljno vidljive. Ovo je još jedan način da sve te naše goruće teme stavimo na papir i nađemo moguća rešenja - rekla je Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća. 

Na osnovu razgovora i razmene iskustava sa Hrvatima iz drugih zemalja, ona je uporedila status Hrvata u našoj zemlji sa statusom koji imaju u drugim zemljama.

 - Mi smo u prednosti što imamo krovnu instituciju, što smo priznati, imamo status nacionalne manjine, a postoje države u kojima Hrvati nemaju taj status. Ono što je najveća razlika između nas i Hrvata u drugim državama jeste to finansiranje, koliko država ima razvijene politike spram nacionalnih manjina, i koliko izdvaja sredstava za finansiranje krovnih instirucija. Poređenja radi, za Hrvatsko nacionalno veće se iz budžeta države, pokrajine i lokala izdvaja oko 180 hiljada evra i sada smo čuli da je slučaj za gradišćanske Hrvate u Austriji, da se izdvaja 1.7 miliona evra a u Rumuniji milion. Za puno manje zajednice se izdvajaju puno veća sredstva. Ono što je još specifično za Hrvate u Srbiji jeste da ne učestvuju u procesu donošenja odluka, nemaju te zagarantovane mandate, kako je to u drugim državama uređeno. Mi sada imamo ministra u Vladi, ali to nije posledica poštovanja bilateralnog sporazuma između dve države, već smo svojim naporima to ishodovali - objašnjava Jasna Vojnić. 

Da se pripadnici hrvatske nacionalne manjine sa sličnim problemima susreću i u drugim državama, potvrdio je i predsednik Saveta Vlade za Hrvate izvan Republike Hrvatske, Ivan Gugan, koji je istakao da je možda najveći zajednički problem to što se o njima ne zna mnogo u matičnoj zemlji. 

- I na prethodnim ovakvim sastancima zaključili smo da se dosta malo zna o nama u Republici Hrvatskoj, nismo dovoljno zastupljeni u medijima i društvenom životu u svojoj matici - rekao je Ivan Gugan, i objasnio zašto su ovakvi skupovi važni - Plan je da donesemo jednu vrstu dokumenta, strategije, koji ćemo onda predati i Vladi Republike Hrvatske. Dosta je teško uporediti sve nas koji pripadamo hrvatskoj zajednici, u drugim zemljama, jer se razlikujemo po statusu, po brojčanosti, situaciji društvenoj i političkoj u tim zemljama. Sastanci su važni, jer možemo pomoći jedni drugima, savetima, primenjivanjem praksi koje postoje u nekim zemljama, i možemo zajedno istupiti prema našoj matičnoj zemlji. Važno je i da se družimo, upoznamo gradove i krajeve gde žive drugi Hrvati. 

Hrvati u Sloveniji još uvek nemaju status nacionalne manjine, što im u velikoj meri otežava funkcionisanje, jer to znači da nema nikakvog finasiranja od strane Republike Slovenije. 

 - Hrvata u Sloveniji ima oko 35 hiljada. Raspadom bivše državne tvorevine, mi smo se organizovali u Savez hrvatskih društava, ali do danas, nismo rešili naš status. U Sloveniji ne postoji politička volja da bi se to rešilo. Posledica je asimilacija, Hrvati jednostavno nemaju svoje prdstavnike u lokalnim niti u državnim telima - istakao je predsednik Saveza hrvatskih društava iz Slovenije, Đanino Kutnjak.

Sastanak u Hrvatskom domu - Matici počeo je obraćanjem predsednika Vlade Hrvatske Andreja Plenkovića i državnog sekretara Zvonka Milasa koji su istakli da će današnje inicijative naići na plodno tle u Hrvatskoj. Plan je da donesemo jednu vrstu dokumenta, strategije, koji ćemo onda predati i Vladi Republike Hrvatske,