Godinu dana korona virusa u Subotici – Služba hitne medicinske pomoći kao ključni igrač

Ako je sektor transporta ljudi među najugroženijim granama privrede koji je usled pandemije virusa kovid-19 pretrpeo ogromne gubitke, Služba hitne medicinske pomoći to sigurno nije osetila, jer oni su vozili više nego ikad. Sa dva, a kasnije i tri vozila, namenjena isključivo kovid pozitivnim i pacijentima sa sumnjom na ovu infekciju, prešli su čak 52.000 kilometara, što čini oko 20 odsto svih terena na koje su izašli u proteklih godinu dana.

- Najveći deo posla koji se tiče kovida se odnosio na transport pacijenata u subotičku bolnicu, na otpuste kovid pozitivnih pacijenata iz bolnice, kao i na transport pacijenata u privremene bolnice na Sajmu u Novom Sadu i Beogradu ili u Klinički centar Vojvodine. Zaraženi zdravstveni radnici su se prevozili u Junaković banju, a kad je uvedeno vanredno stanje i zatvorena granica, bilo je 30 poziva sa granice ljudi koji su se zatekli tamo, a za koje je sanitarna inspekcija izdala nalog da se sprovedu do subotičke bolnice zbog sumnje na infekciju - priča dr Branislav Milović, načelnik Službe hitne medicinske pomoći.

A vozila se nikada nisu ni gasila, jer kako se epidemiološka situacija pogoršavala, a subotička bolnica širila kapacitete "crvene" zone, bilo je potrebno isprazniti pojedina odeljenja, što je takođe radila Hitna pomoć. Pacijente koji su zahtevali rehabilitaciju i psihijatrijsko lečenje prevezli su u somborsku bolnicu. Praznili su i Prihvatni centar za migrante, koji se pripremao za prihvat građana iz inostranstva kojima je bio propisan obavezan karantin, a koje su osim u Prihvatni centar, sa granice prevozili još u Studentski dom "Ivo Lola Ribar" i hotel "Prezident" na Paliću. Ali nisu samo prevozili ljude, prevozili su i PCR testove.

BRZINA - U prvom talasu epidemije virusa kovid-19, kada se u subotičkoj bolnici još uvek nisu lečili pacijenti od ove zarazne bolesti, Služba hitne medicinske pomoći je imala zadatak da naše obolele sugrađane što pre preveze u privremene bolnice na Sajmu u Novom Sadu i Beogradu ili u Klinički centar Vojvodine.
- Režim rada je bio takav da, kada se dobije potvrda o kovid pozitivnom pacijentu, imamo najkraći mogući vremenski rok da ga prevezemo, bilo da je dan ili noć. To je bio ogroman stres i za pacijenta, da ga neko pozove u toku noći, saopšti mu da je pozitivan i da treba da se spremi, jer Hitna pomoć dolazi po njega. Bilo je i opiranja, a dešavalo se i da odmah odemo po pacijenta u bolnicu, odvezemo ga kući samo da pokupi najneophodnije stvari i odmah ga vozimo - kaže Milović.

- U "Vatreno oko" smo išli 18 puta i prešli 7.200 kilometara noseći samo PCR testove - predočava Milović. - To je bilo u periodu od 27. aprila do 6. juna, kada naš Zavod za javno zdravlje još uvek nije bio osposobljen da radi uzorke, pa smo svaki drugi dan imali ekipu koja je nosila PCR testove u "Vatreno oko". To se radilo u dobroj saradnji sa Domom zdravlja Bačka Topola, tako što smo sve uzorke iz Subotice, Bačke Topole, Malog Iđoša i bolnice sakupljali u ATD-u i onda smo jedan dan nosili mi, a drugi dan oni. To je bila velika kolegijalnost između naše dve ustanove.

Za to vreme, telefon nije prestajao da zvoni. Služba hitne medicinske pomoći zabeležila je čak 5.000 poziva građana, koji su se isključivo odnosili na virus kovid-19.

- Svako ko je u početku osetio bilo kakav simptom je zvao, da li sa tegobama ili samo da dobije informaciju gde da se javi, šta da radi, u koju ambulantu da ide i do kad radi. To smo rešavali savetima, upućivanjem ili prijemom pacijenata, a sve dok nije uspostavljena kovid ambulanta, bilo je oko 15 takvih poziva dnevno, pa smo za vreme vanrednog stanja postavili specijalizanta pored telefona koji je samo odgovarao na takve pozive - kaže naš sagovornik.

Služba je u protekloj godini manjim delom bila angažovana i na lekarskim intervencijama pacijenata sa sumnjom na infekciju kovid-19. Kako objašnjava načelnik, takvih terena je bilo ukupno 214, a većinom su to bili nepokretni pacijenti koje je najpre pregledao lekar Hitne pomoći, a u slučaju potrebe, prevezeni su u kovid ambulantu ili bolnicu. Međutim, posle svake intervencije i transporta, vozilo je moralo da se dezinfikuje i ozonizuje, što je oduzimalo dragoceno vreme.

SKAFANDER I NA +30 - U drugom talasu, kada je bilo i po 20 otpusta kovid pozitivnih pacijenata iz bolnice, što se pretežno radilo u popodnevnim časovima, momci su radili i po pet-šest sati bez pauze, po najvećoj vrućini nisu izašli iz skafandera i kada su se konačno skinuli, majica i sve, do gaća su bili mokri - priseća se Milović.

- To se radilo između svake vožnje, jer kada imate otpust kovid pozitivnog pacijenta, a sledeći teren je pacijent za kojeg se sumnja da ima infekciju, da ne bi došlo do zaražavanje te osobe za koju još nije potvrđena infekcija, vi morate da kompletno dezinfikujete i ozonizujete vozilo. U početku smo iz donacije dobili jedan ozonizator kojem je trebalo oko 30 minuta po vozilu, a posle smo iz sopstvenih sredstava uspeli da nabavimo još jedan većeg kapaciteta, koji je isto to mogao za 10 minuta, pa smo ubrzali - objašnjava Milović. - Jedan manji broj pacijenata nije imao razumevanja za ovakve izmene režima rada, pa su zahtevali da po svaku cenu dođemo po njih, iako su pokretni i mogu samostalno da odu u kovid ambulantu ili bolnicu. Bilo je i pacijenata koji namerno nisu prijavljivali temperaturu kao simptom, pa smo poslali običnu ekipu bez skafandera i to je sve zakomplikovalo, jer ako su to bili slučajevi za hospitalizaciju i ako smo ih nosili, ta ekipa je na sat vremena ispadala iz sistema, jer su momci morali da uđu u bazu, da se dezinfikuju, da dezinfikuju i ozonizuju to vozilo, na šta smo gubili vreme.

Tako zaraza nije zaobišla ni njih. Za godinu dana od virusa kovid-19 obolelo je 17 zaposlenih Hitne pomoći, dok je 14 njihovih kolega bilo u privremenoj izolaciji zbog kontakta sa kovid pozitivnim članovima porodice. Za inače malobrojnu Službu kakva je Hitna pomoć, to je bio veliki nedostatak.

- Snalazili smo se kako smo umeli. Povlačili smo specijalizante, prekovremeni rad, bukvalno je bilo u drugom, a još više u trećem talasu, da smo svaki dan menjali raspored. Svaki dan je neko javljao da je pozitivan ili neko od njegovih ukućana i to smo morali da nadoknađujemo, jer smo Služba koja ne sme da stane i nismo stali - poručuje Milović.

A njihovu požrtvanost prepoznali su mnogi, od građana koji su pozvali 194 samo da se zahvale na ukazanoj pomoći, preko kompanija koje su im donirale opremu u vidu najlona, ozonizatora, maski, vizira i dezinfekcionih sredstava, do ugostitelja koji su ih snabdevali doručkom. Na svemu tome, ova Služba je beskrajno zahvalna.