Godišnji odmor se mora iskoristiti

Svaki zaposleni ima pravo na minimum 20 dana godišnjeg odmora, a ovaj zakonski minimum može biti i uvećan.

- U nekim preduzećima radnici imaju od 25 do 30 dana godišnjeg odmora. To zavisi od uslova rada, radnog mesta, radnog staža, stručne spreme... - počinje priču predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice (SSSS), Ištvan Huđi - Prvi deo godišnjeg odmora iznosi najmanje 10 dana u kontinuitetu, a preostale slobodne dane radnik treba da iskoristi do kraja juna naredne godine.

Radnik i poslodavac dogovaraju se oko termina godišnjeg odmora, a kako podsećaju iz sindikata, završnu reč ipak ima onaj koji izdaje rešenje o korišćenju odmora.

- U kompanijama u kojima se praktikuje kolektivni godišnji odmor radnici unapred znaju termin i u skladu sa tim mogu da planiraju svoj odmor i aktivnosti. Tamo gde se praktikuju pojedinačni godišnji odmori, radnik izražava svoju želju o tome kada bi voleo da koristi godišnji odmor i poslodavac, ukoliko uspe da obezbedi zamenu, to dozvoljava i izdaje rešenje - precizira Huđi - Ukoliko poslodavac i radnik ne mogu da se dogovore, poslednju reč ima onaj koji izdaje rešenje, odnosno poslodavac.

Kako navode iz SSSS, u kompanijama u kojima oni deluju retki su primeri da poslodavac i radnik ne mogu da postignu dogovor oko termina korišćenja godišnjeg odmora.

- Mi smo davali predloge kada je neko već eventualno uplatio letovanje, a nije se na vreme dogovorio sa poslodavcem da onda prikaže tu uplatu i onda se najčešće nađe neka zamena. I poslodavci počinju da razumeju da je nestašica radne snage, da treba voditi računa o tome, da je samo zdrav i odmoran radnik dobar radnik. Kada nađu zajednički jezik i dogovore se, onda se i radnik sa godišnjeg vraća u drugačijem raspoloženju nego kada odlazi u neko vreme koje njemu ne odgovara. Primetno je da u poslednje  vreme ima više dogovora i saradnje  -  završava sagovornik.