Gojaznost povećava rizik za bolesti bubrega
Bolesti bubrega su prema rečima dr Zorice Dragaš iz Zavoda za javno zdravlje najčešće izazvane infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima, povredama a manifestuju se kao upale bubrega i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega. Prema procenama, u Severnobačkom okrugu kod jedne od deset osoba postoji neki stepen hronične smanjene funkcije bubrega.
- Bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se povećava sa povećanjem godina starosti. Naime, posle 40 godina jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1 odsto godišnje. Starije osobe češće boluju od neke hronične bolesti, koja može biti faktor rizika koji može da izazove oštećenje bubrega, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca - kaže dr Dragaš i dodaje da je u središtu ovogodišnjeg obeležavanja ukazivanje na gojaznost kao faktor rizika- Gojazne osobe imaju dva do sedam puta veću šansu za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije u odnosu na osobe normalne telesne mase, a takođe se i napadi akutnog oštećenja bubrega češće javljaju kod gojaznih osoba. Kod gojaznih osoba bubrezi rade više, i filtriraju veću količinu krvi nego što je to fiziološki, odnosno više nego što je normalno kako bi odgovorili na povećane metaboličke zahteve, koje ispostavlja povećana telesna masa.
Najveći broj bubrežnih bolesti se, prema rečima lekara, otkriva kasno, kada su smanjene mogućnosti lečenja. Pregledom uzorka mokraće, krvi i merenjem krvnog pritiska moguće je otkriti rane znake bubrežne bolesti.
- Ako već bubrežna bolest napreduje kod pacijenta se javlja opšti zamor, slabost, otežano disanje, prekomerno mokrenje ili tegobe kao što su krv u mokraći i peckanje. Osnovne laboratorijske analize je zato potrebno raditi bar jednom godišnje kod izabranog lekara, što omogućava pravovremenu dijagnostiku i lečenje - kaže dr Maja Bjelobrk iz Preventivnog centra Doma zdravlja.
