Gotovo 200 zdravstvenih radnika angažovano u kovid zoni, počela primena novog leka

Gotovo 200 lekara, medicinskih sestara i nemedicinskog osoblja angažovano je u Kovid delu bolnice na lečenju obolelih pacijenata. Dežurstvo traje 24 sata, a u Kovid jedinici intenzinog lečenja, gde se nalaze najteži pacijenti, lekari se smenjuju na svakih osam sati, od kojih su četiri sata neprekidno uz pacijente. Rad u ovako, kako opisuje dr Gordana Krtinić, epidemiolog Opšte bolnice Subotica, prenapregnutom sistemu traje već dosta dugo i svi zdravstveni radnici su na izmaku snaga.

- Smene su prenaporne. To je vrlo težak, naporan i stresan posao u jednom krajnjem iscrpljenom stanju i zaista svi čekaju da dobiju nekoliko dana odmora, da malo dođu sebi. Kada ćemo to moći, pa nadamo se uskoro - kaže dr Krtinić za TV Subotica, ističući da je potrebno da prođe najmanje dve do tri nedelje od pada broja zaraženih u opštoj populaciji, da bi se mogao očekivati manji broj pacijenata koji zahtevaju bolničko lečenje. - To je posebno važno i zbog pacijenata koji čekaju na svoje važne operacije ili preglede koji nisu hitni, jer čim rasteretimo kako ljudske resurse, tako i prostore iz kovid jedinica, tako ćemo se fokusirati na sve ono što nas čeka u zelenoj zoni. Broj operacija je sada ograničen samo na one koje su hitne, na onkološke pacijente i na one kod kojih se postavlja indikacija da je operacija neophodna. Za sve ostalo i liste čekanja, potrudićemo se da se odmah fokusiramo i da te liste čekanja što pre smanjimo.

U ovom talasu epidemije, dr Krtinić kaže da se u bolnici susreću sa težim kliničkim slikama. Uglavnom su to obostrane upale pluća, pri čemu gotovo svaki pacijent zahteva kiseoničku potporu.

- Uz pridružena hronična oboljenja, kao što su dijabetes, gojaznost, hronična opstruktivna oboljenja pluća, te hronična srčana oboljenja, imamo pacijente koji su u zaista teškom stanju i to uglavnom srednje i starije životne dobi. Međutim, ono što je razlika u odnosu na prethodni talas, jeste da imamo sve češće pacijente mlađe životne dobi sa vrlo teškom kliničkom slikom - ističe dr Krtinić. - Za dva dana, do najviše tri-četiri, dođe do progresivnog zahvatanja plućnog parenhima pa i do 80 odsto, tako da viđamo baš teške kliničke slike i to je ono što je drugačije u odnosu na prethodni talas. Imamo više pacijenata koji zahtevaju merenje interleukina 6, parametra koji može da ukaže na citokinsku oluju i više pacijenata koji zahtevaju terapiju.

Novina u odnosu na prethodni talas je i to što je subotička bolnica juče počela da primenjuje novi lek u lečenju kovid pacijenata, "bamlavinimab" sa mononukleinskim antitelima, koji se daje pacijentima koji imaju indikaciju kroz dnevnu bolnicu. Kako kaže dr Krtinić, očekuje se da će ti pacijenti imati lakšu kliničku sliku i da će se lakše izboriti sa virusom, ukoliko se lek da na vreme, ali da je dugoročno rešenje u borbi protiv virusa kovid-19 imunizacija.

- To je sada najvažniji front borbe protiv ovog virusa i još jednom apelujem na građane koji se vakcinišu, da izdrže taj period postizanja punog imuniteta, a to je najmanje tri nedelje od dobijanja druge doze vakcine. Tek kada to prođe, osoba može da kaže da je u potpunosti vakcinisana, a pridržavanje opštih mera, kao što je nošenje maski, držanje distance i redovna higijena ruku, to je ono što svi nadalje moramo da radimo, bili vakcinisani ili ne - poručuje dr Krtinić.