Gotovo polovina uhvaćenih pasa ima vlasnika

Tokom prošle godine, u gradskom Prihvatilištu za napuštene pse i mačke smešteno je ukupno 104 psa, od čega je 51 pas, nakon očitavanja podataka sa čipa ili uz pomoć društevih mreža, vraćen svojim vlasnicima. Prema rečima Aleksandre Bukvić, rukovodioca Radne jedinice "Zoohigijena" u JKP "Čistoća i zelenilo", veliki broj pasa koji se slobodno kreću po javnim površinama su zapravo vlasnički psi, ali da zbog toga što su veoma retko čipovani, teško pronalaze put do svojih vlasnika. 

- U takvim situacijama, glavni pokazatelji da je reč o vlasničkom psu su stanje u kojem je pas zatečen. To su uglavnom socijalizovani i negovani psi, koji nisu izgladneli i znaju da se ponašaju, na osnovu čega možemo zaključiti da imaju vlasnika. Takve pse smo prošle godine uspeli da vratimo vlasnicima uz pomoć našeg sajta i društvenih mreža, koji su ih preuzeli uz obavezu da ih čipuju i vakcinišu - kaže Bukvić, dodajući da su prema Pravilniku o načinu obeležavanja i registraciji pasa i mačaka, vlasnici dužni da svoje ljubimce čipuju i vakcinišu. - To je od višestrukog značaja, jer kada se dogodi da životinja nestane ili se izgubi, pomoću čipa možemo da pristupimo svim podacima koji se nalaze u bazi i tako vratimo životinju vlasnicima.

S druge strane, psi koji nisu čipovani i nemaju vlasnika ostaju u Prihvatilištu, čiji kapaciteti su gotovo uvek ispunjeni do poslednjeg mesta, te samo u slučaju kada se neki od trenutno smeštenih pasa udomi, napušteni pas može da dođe na njegovo mesto. Tako je, tokom prošle godine, topli dom i novog vlasnika putem udomljenja dobilo čak 72 psa.

- Kada uđe u Prihvatilište, pas najpre prolazi trijažu, pri čemu ga veterinari pregledaju i vrše procenu njegovog fizičkog i psihičkog stanja. Ukoliko životnja zahteva lečenje ili neku intervenciju, to je prvo što se radi, a potom sledi čipovanje i vakcinisanje. Nakon dve nedelje, pristupa se sterilizaciji i čim se pas oporavi, spreman je za udomljenje. Ukoliko se, pak, ne udomi za prva dva ili tri meseca, smeštamo ga u čist deo Prihvatilišta, u kojem će boraviti do udomljenja ili kraja života - objašnjava Bukvić.

Kako bi se izbegle situacije da se prema životnjima postupa nehumano, kao i da borave u neadekvatnim uslovima, naša sagovornica ističe da svako prihvatilište ili azil mora da bude registrovano u Ministarstvu poljoprivrede pri Upravi za veterinu, čime se delatnost legalizuje, a rad prihvatilišta podleže kontroli inspekcije i nadležnih organa. Osim toga, od izuzetnog značaja je i da se vodi briga o smeštenim životinjama, koje u gradskom Prihvatilištu prolaze kroz program socijalizacije, učeći kako da šetaju sa povocem i uz nogu, družeći se sa drugim psima.

- Važno je uraditi i procenu karaktera psa, jer nije svaka životinja dobroćudna, nikada ne možemo da znamo kroz šta je prošla na ulici i da li je to ostavilo neku traumu. Ukoliko pas ispolji negativne karakteristike i agresivnost prema drugim psima, njega uvek smeštamo samog u zaseban boks, a ukoliko je pas miran, druželjubiv i dobar, on se najčešće smešta u boks sa još jednim psom koji ima slične karakteristike. To može da ima izuzetno pozitivne efekte po životnju, jer ni psima nije lako da budu sami, a značajno je i za razvijanje socijalne komponente i komunikacije sa drugim psima - poručuje Bukvić.