Grad finansira samo nacionalnu kulturu

Svega 12 odsto subotičkog budžeta namenjeno je za institucije kulture, a najveći deo sredstava dobijaju ustanove sa izrazito nacionalnim programima. Zbog toga su zapostavljena mnoga društva koja predstavljaju pravi primer multietničnosti u ovom gradu

Za kulturne aktivnosti i projekte iz gradskog budžeta u Subotici izdvaja se oko 12 odsto što je, prema rečima pomoćnice gradonačelnika Ljubice Kiselički, neprihvatljivo mali procenat. Kako bi zadovoljili sve apetite institucija sa izrazito nacionalnim predznakom, Subotica zapostavlja brojna kulturnoumetnička društva koja predstavljaju pravi primer multietničnosti u ovom gradu.

Ljubica Kiselički je istakla da je Subotica sedište Nacionalnih saveta Hrvata, Mađara i Bunjevaca.

- Grad smo koji ima zaista veliku kulturnu tradiciju i brinemo o 11 institucija kulture. Isto tako, za sve ove institucije važna je multikulturalnost koja je balansirana dugi niz decenija. Međutim, Subotica sada zapada u jedan ozbiljan problem. S obzirom na to da je izašao Zakon o nacionalnim savetima i da oni daju preporuku šta od institucija i njihovih programa da se finansira, gotovo svi daju preporuku da se pomažu samo programi koji su usko vezani za nacionalne kulture i tradicije. Zbog toga institucije, koje su bile jake, dobro opremljene i sa izuzetnim rezultatima rada, poput kulturnoumetničkih društava „Mladost", „Nepker", „Jedinstvo-Eđšeg" iz Bajmoka i druge, ostaju nepreporučene od bilo kog nacionalnog saveta i bivaju prepuštene same sebi - objašnjava naša sagovornica.

Etnolozi tvrde da upravo ovakve institucije kulture okupljaju sve mlade, bez obzira na nacionalnost, u svim mogućim folklornim i umetničkim projektima onih nacija i narodnosti koje žive na teritoriji Vojvodine.

- Subotičko KUD „Mladost", primera radi, ima najveći fundus kostima u staroj Jugoslaviji, i nijednom prilikom ga ne preporučuje nijedan nacionalni savet. Sada je na lokalnoj samoupravi da dobro premeri, proceni i investira i u takve institucije kulture kako bi se one očuvale i održale, jer su pravi primer multikulturalnosti Subotice - zaključuje Kiselički.

Pred finansijskim kolapsom

Gradska uprava, ukoliko želi da sačuva i institucije kulture bez nacionalnog predznaka, moraće urgentno da reaguje, jer su one pred finansijskim kolapsom. I ne čudi, jer je ove godine iz gradske kase za OKUD „Mladost" izdvojeno svega 483.000 dinara, a za funkcionisanje tog društva, koje je ime Subotice pronelo gotovo po celom svetu, potrebno je oko sedam miliona dinara godišnje.

- Iznos koji nam je predviđen dovoljan je da platimo grejanje za prva dva meseca u ovoj godini. Ukoliko grad želi da sačuva instituciju kakva je OKUD „Mladost", morao bi da nađe način i finansira je bar sa trećinom potrebnog novca, a za ostalo ćemo se nekako već snaći - kaže Marin Jaramazović, direktor OKUD „Mladost".

Tatjana Aleksić