Grad otkupljuje palatu

Gradsko veće donelo je odluku da kupi prizemlje i dvorišni deo kuće u Štrosmajerovoj ulici 8, u centru grada, preko puta Gradske kuće. Za ovu namenu grad bi trebalo iz budžeta da izdvoji više od 340.000 evra, ili 39,4 miliona dinara.

Prodavac je Eva Eliejl Mason, rođena Đerđ, koja živi na Floridi, kojoj je po Zakonu o restituciji vraćena zgrada koju je njen predak kupio kao jednu od najamnih palata u današnjoj Štrosmajerovoj ulici. Pošto joj očigledno ta imovina u Srbiji nije potrebna, preko zakonskog zastupnika Eva Eliejl Mason je ponudila gradskoj upravi da neposrednom pogodbom kupi ovu jednospratnicu koja se vidi sa prozora Gradske kuće.

Za oko 340.000 evra imovina grada uvećala bi se za 13 poslovnih prostorija, od 30 do 160 kvadrata i dva podruma. Pre odluke o kupovini zatražena je i procena sudskog veštaka Antuna Bibića o vrednosti ove nekretnine, a od Poreske uprave o kretanju tržišnih cena u centru grada.

Nakon procene da ponuđena cena odgovara stanju na tržištu, Gradsko veće je prihvatilo da kupi nekretninu.

Tokom poslednje dve decenije fond gradskog poslovnog prostora nemilice je krčmljen, pa je prema nekim procenama budžetu „izbijen“ prihod iz preko 150 gradskih lokala. Pred donošenje Zakona o restituciji, grad je poslovne prostore koje je još koristio menjao za placeve na kojima treba da budu saobraćajnice, pa je ovo prvi put da se grad odlučio da kupi poslovni prostor. Kada je grad privatniku dao sedam poslovnih prostora takođe u centru grada za zgradu današnjeg Gradskog muzeja, procenjeno je da je to budžet koštalo 11 miliona dinara godišnjeg prihoda, pa se na osnovu toga može pretpostaviti da će se ovo ulaganje isplatiti za nekoliko godina.

Zanimljivo je, međutim, da ovo nije prvi put da grad kupuje ovu zgradu koja za kulturnu istoriju Subotice ima veliku vrednost. Naime, iza zidova najamne palate koju je 1827. godine podigao Andreas Vinkler, koja je pri tome i jedna od retkih spratnih kuća u stilu poznog baroka, nalazila se i gostionica „Crni orao“ gde su se do izgradnje pozorišta igrale prve predstave. Ali, pođimo hronološki, onako kako to nude istoričar Mirko Grlica i arhitekte mr Gordana Prčić-Vujnović i dr Viktorija Aladžić u drugom tomu knjige „Gradotvorci“. U najamnoj jednospratnoj palati u centru grada Vinkler je otvorio i gostionicu, koju je ponudio gradu na kupovinu. Međutim, gradska kasa je bila prazna, pa gostionicu kupuje Josip Rudić, koji je opet već naredne, 1841. godine, nudi gradu na prodaju. Tokom pogodbe oko cene gradska uprava podelila se na pristalice i protivnike, pa je angažovan i inženjer Janoš Škulteti za razradu projekta adaptacije i dogradnje Rudićeve kuće. Škulteti će 1853. godine izgraditi pozorište i u njemu centralni gradski hotel, udarivši tako temelje najstarijem objektu teatra u našoj zemlji. Do gradnje tog centralnog hotela, grad je ipak otkupio kuću na današnjoj adresi Štrosmajerova 8 i u njenoj gostionici „Crni orao“ („Fekete šaš“, kako je bio mađarski naziv) igrane su predstave.

Ovu kuću je 1882. godine kupio vlasnik susedne najamne palate Adolf Gajger, a njegovi naslednici jevrejsko prezime pomađarili su u Đerđ, što je upravo i devojačko prezime Eve Eliejl Mason kojoj je u restituciji kuća i vraćena.