Grad preuzima 70% akcija „Tržnice“

Vlada je usvojila i tekst Ugovora o poklonu akcija izdavaoca „Ttržnica“ a.d. Subotica između Grada Subotica, kao poklonprimca i Republike Srbije kao poklondavca. Za potpisivanje ugovora Vlada je ovlastila državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Primer javno-privatnog partnerstva

- Sa nestpljenjem smo čekali ovakav ishod jer ova promena treba da donese sigurnost, kako malim akcionarima i zaposlenima u preduzeću, tako i svim korisnicima naših usluga - kaže Zoran Marković, direktor Akcionasrkog društva „Tržnica“. – Verujem da ćemo biti dobar primer javno-privatnog partnerstva, jer će 30 odsto akcija ostatu u vlasništvu malih akcionara koji će bez sumnje biti zadovoljni što dobijaju stabilnog i velikog partnera kakav je Grad Subotica..

Subotički Buvljak, u regionu najpoznatija, jedna od najvećih i infrastrukturno najopremljenijih robnih pijaca u Srbiji i regionu, bila je pre oko šest godina najveći „mamac“ za potencijalne kupce „Tržnice“, koja je tada bila u procesu privatizacije. Atraktivnost ove pijace je na licitaciji koja je sprovedena 2006. godine vrednost „Tržnice“ podigla do gotovo neverovatnih 12 miliona evra, za koliko je tada prodato70 % kapitala preduzeća.

To je bilo gotovo četiri puta više od procenjene vrednosti, ali novi vlasnik nije poštovao ugovorne obaveze pa je ugovog o privatizaciji raskinut godinu i po dana kasnije. U međuvremenu, „Tržnicom“ je upravljao privremeni zastupnik kapitala. Imovina i vrednost firme su sačuvani, a zabeleženi su i dobri finansijski rezultati.

Više od 90 odsto prihoda „Tržnica“ ostvaruje na robnoj pijaci Buvljak u Malom Bajmoku, a ima u vlasništvu i auto i stočnu pijacu, zelenu pijacu na Paliću i mešovitu pijacu u Aleksandrovu..

Rešiti status robnih pijaca

Prema rezultatima sitraživanja Udruženja pijaca Srbije, koje je objavljeno u studiji „Perspektive robnih pijaca u Srbiji“, subotički Buvljak je danas najfrekventnija i najuspešnija robna pijaca u Srbiji. Isti status ima i „Tržnica“ sa preko 90 odsto iskorišćenosti kapaciteta kojima raspolaže.

- U početku zbog očekivane privatizacije, potom zbog problema izazvanih privatizacijom i pravnog statusa, već desetak godina nije bilo ozbiljnijih razvojnih planova ni kapitalnijih ulaganja u delatnost i objekte – kaže Zoran Marković. – Sada dolazi vreme da ozbiljno sagledamo perspektive, počnemo da planiramo budućnost i projekte razvoja. Očekujem da ćemo u tome imati ozbiljnu podršku lokalne samoprave, koja je i na našem primeru pokazala efikasnot i istrajnost u rešavanju problema ne samo zaposlenih u „Tržnici“ i malih akcionara nego i na hiljade korisnika naših usluga.

Prema rečima našeg sagovornika Buvljak će i dalje biti u fokusu interesovanja menadžmenta „Tržnice“.

- Pre nego što ponovo pokrenemo novi ciklus investicija u Malom Bajmoku, želimo da trajno rešimo status robnih pijaca u zemlji. Na tome, u saradnji sa Udruženjem pijaca Srbije, radimo već skoro dve godine jer nam je cilj da nađemo komprimis koji će zadovoljiti i prodavce na pijaci i državu. Znamo da to nije lako, ali ćemo nastaviti jer želimo da svi u ovom trojnom lancu, od prodavaca preko pijačnih uprava do nadležnih državnih organa, ulože maksimalčne napore da se nađe trajno rešenje koje će robne pijace sačuvati kao značajne kanale distribucije različitih vrsta roba, naročito zanatskih radnji koje na robnim pijacama nalaze put do tržišta.

Veletržnica kao novi projekat razvoja

Najveći razvojni projekat menadžment „Tržnice“ vidi u izgradnji i uspostavljanju savremene veletržnice, koja treba da reši niz problema u subotičkom regionu.

- To će nesumnjivo biti gradski projekat u koji će se verovatno, svako na svoj način, uključiti i „Tržnica“ i Javno komunalno preduzeće „Subotičke pijace“ – kaže Zoran Marković. – Znamo da veletržnica treba proizvođačima voća i povrća, jer će im pružiti mogućnost da u vrhunskim tehnički uslovima i u skladu sa propisima vezanim za bezbednost hrane, skladište i prodaju robu. Kada uspostavimo vezu sa Beogradskom veletržnicom i tržištem od više od dva miliona ljudi koje ona pokriva, imaće i izrazito kvalitetan kanal distribucije. Na drugoj strani, korist treba da imaju i građani jer će veletržnica podsticati konkurentnost, naročito vansezonskih artikala, pa treba očekivati niže cene voća i povrća na pijacama.