Građani ljuti, ali obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje stoji

Najčešće se dešava tako – kada se donose zakoni, malo kome to padne u oči ili se zanima za njih, ali kada počnu da se primenjuju, onda počinju protesti i pljušte pitanja kako, zašto i na osnovu čega nešto mora da se plaća? Takav je slučaj i sa naknadom za odvodnjavanje, koju je propisao Zakon o vodama sada već davne 2010. godine.  Sticajem okolnosti, ona je tek ove, 2015. godine, stigla na naplatu, i to za dve godine – 2013. i 2014., pošto prethodne dve nije primenjivana zbog – sušnih godina!

Da bi saznali da li je ova dažbina (ne)zakonita i imaju li građani osnova za revolt, obratili smo se Kancelariji zaštitnika prava građana, gradskom ombudsmanu Zlatku Marosiuku, i postavili mu slična pitanja, koja mu postavlja i većina ljudi revoltiranih rešenjima, na osnovu kojih moraju da plate naknadu za odvodnjavanje.

Poznato je koje su zakonske osnove za naplatu naknade za odvodnjavanje, ali mnogima nije potpuno jasno, šta plaćaju – s obzirom da smatraju da odvodnjavanje već plaćaju kroz cenu vode, odnosno korišćenje kanalizacije? Pitaju i šta u tom slučaju plaćaju oni koji nemaju kanalizaciju?

- Prvo što želim da kažem su razlozi zbog kojih je ova Kancelarija prihvatila da razgovara sa građanima koji su nakon dobijanja rešenja došli da kažu kako su ona nezakonita i nevažeća. Jedan je taj što defi nitivno to nisu, s obzirom da je Zakon o vodama, koji predviđa naknadu za odvodnjavanje, donet 2010. godine. Za 2011. i 2012.  naknada se, na osnovu skupštinske odluke, nije plaćala zbog sušnih godina, a ova rešenja koja su sada stigla odnose se na prethodne dve godine, odnosno 2013. i 2014. godinu.  Drugi naš motiv je da pomognemo građanima i ukažemo im da, bez obzira šta misle o ovom zakonu, treba da izbegnu plaćanje zateznih kamata koje slede u slučaju da obavezu ne izmire u roku naznačenom za plaćanje nakon prijema rešenja.

- Što se tiče primedbe da se odvodnjavanje već plaća kroz cenu vode, to jest korišćenje kanalizacije, ne stoji jer se naknada za odvodnjavanje plaća na osnovu Odluke koja je objavljena u Službenom listu AP Vojvodine i kjojom se određuju melioraciona područja i njihove granice na teritoriji Pokrajine, i to na vodnom području Bačka i Banat: melioraciono područje „Gornji Dunav“ i na vodom području Srem. Prema tome, u pitanju je melioracija, i ne treba je mešati sa plaćanjem usluge odvođenja otpadne vode iz domaćinstava.

Po tome se može zaključiti da se naknada za odvodnjavanje odnosi samo na Vojvodinu, odnosno pomenuta melioraciona područja?

- Da, odnosi se na Vojvodinu, upravo zbog toga što se čitava teritorija naše Pokrajine vodi kao melioraciono područje i naknada za odvodnjavanje se plaća za uređenje vodnog režima zemljišta na tom području, odvođenjem suvišnih voda sistemima za odvodnjavanje, kojim upravlja vodoprivredno preduzeće.

Rešenja su stigla za 2013.  i 2014. godinu, može li se ovakvo rešenje doneti retroaktivno i na osnovu čega?  Ima li za to i kakve zakonske osnove?

- Rešenja ni u kom slučaju nisu doneta retroaktivno, jer kao što sam rekao odluka postoji od ranije.

„Obveznik plaćanja naknade za odvodnjavanje je vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta“, stoji u Obrazloženju koje se poziva na član 169. Zakona o vodama – da li to znači da ga dobijaju svi članovi domaćinstva ili samo vlasnici, odnosno suvlasnici?

- Obavezu plaćanja imaju samo vlasnici, to jest suvlasnici zemljišta, i oni dobijaju rešenja, ukoliko su vlasnici ili, moguće, korisnici, ako u međuvremenu nisu konverovatli zemljište pa se još uvek vode kao korisnici. U oba slučaja nema razlike što se tiče obaveze.

Kako to da oni koji imaju individualnu kuću dobiju da plate naknadu i za građevinsko i za poljoprivredno zemljište, komšije pored sa istom veličinom parcele i okućnicom samo za građevinsko zemljište, i šta se smatra poljoprivrednim zemljištem? Kako se dešava da postoji velika razlika u visini naknade za parcele približno istih veličina i sličnih kuća?  Najviše se na to žale u Aleksandrovu, u Novom naselju, recimo, gde jedan vlasnik dobija da plati nekoliko stotina a onaj pored nekoliko hiljada dinara? Kako proveriti tačnost rešenja?

- Ukoliko su vlasnici individualne kuće koja je upisana na građevinskom zemljištu dobili da za deo tog placa ili okućnice plate kao za poljoprivredno zemljište, moguće je da je u pitanju greška, i ukoliko smatraju da je rešenje neispravno mogu da povedu upravni spor (ovo se odnosi samo na domaćinstva dok drugi mogu da se žale!), ali taj spor ili žalba ne odlaže izvršenje, odnosno plaćanje. Dakle, ako ne plate, a povedu spor, on će trajati po mojoj proceni najmanje dve godine i uspeće da isprave grešku, ali će ih za taj period opteretiti zatezne kamate, koje će bez obzira na ishod spora morati da plate! Zato je bolje izmiriti obavezu na osnovu takvog rešenja, a zatim tražiti da se ono ispravi.

Da li na tom građevinskom ili građevinsko-poljoprivrednom zemljištu igra ulogu u visini naknade to što pored kuće-stambenog objekta, postoje još i garaže i nusprostorije?

- Naknada za samu površinu koja se nalazi ispod kuće se ne plaća, ona je izuzeta, a što se tiče objekata, pitanje je da li su oni legalizovani, neko je legalizovao garažu a drugi nije, dakle, naknada za odvodnjavanje se plaća samo za površinu na kojoj nema izgrađenih objekata, a ukoliko ih je neko podigao i nije legalizovao, odnosno upisao u zemljišne knjige, donosioci naknade to ne mogu da znaju i oni naknadu obračunavaju samo na osnovu podataka o zemljištu, građevinskom u ovom slučaju, kojima raspolažu.