Građani sami prijavljuju bespravnu gradnju

„Od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju, dobili smo oko 450 prijava od strane samih građana, kojima je cilj da započnu legalizaciju iz određenih razloga, da li zbog prodaje objekata ili dobijanja nekog kredita za sanaciju i slično. Od tog broja, do sada je izdato stotinu rešenja, što znači da su predmeti okončani ozakonjenjem, a ostali predmeti su u proceduri“, kaže Vesna Hajnal, šef Službe za inspekcijsko nadzorne poslove Grada.

Na terenu je ekipa od 12 članova Komisije koja je formirana od strane Gradske uprave i ona je sastavljena od ljudi sa iskustvom na sličnim poslovima. Građevinski inspektori nisu članovi Komisije, nego koordiniraju njen rad. Godinu dana je rok, počev od novembra prošle godine, da se popišu svi nelagalno izgrađeni i dograđeni objekti, a podaci dostave lokalnoj Službi za građevinarstvo, koja će utvrđivati koji od njih su za legalizaciju a koji nisu.

„Zakon o ozakonjenju objekata odredio je obavezu lokalnim upravama i građevinskim inspekcijama da evidentiraju svu nelegalnu gradnju, sa rokom do 27. novembra 2016. godine, da izdaju vlasnicima rešenja o rušenju i o tome obaveste Službu za građevinarstvo, koja dalje preuzima vođenje postupka.  Zakonodavac je postavio cilj da se na ovaj način utvrdi stvaran broj bespravno izgrađenih objekata i omogući da se, u svim slučajevima kada je to moguće, ozakone.  Stvaranje jasne slike o tome koliko ima i koji su to nezakonito izgrađeni objekti, preduslov je za suzbijanje pojave bespravne gradnje u budućnosti. Prvi put država nije ostavila mogućnost vlasnicima da sami odluče da li će podneti zahtev za ozakonjenjem, nego je ovo pitanje proglasila javnim interesom i preuzela na sebe obavezu da ga sprovede u praksi.“, kaže Vesna Hajnal.

Iako je najavljeno da će se koristiti satelitski snimci radi lociranja bespravno podignutih objekata, do sada oni još nisu dobijeni od Republičkog geodetskog zavoda (Katastra), a Građevinska inspekcija, odnosno Komisija, nije krenula da „češlja“ gradsko područje po mesnim zajednicama, kako se očekivalo.

Od početka legalizacije, 2003. godine, u Subotici je prijavljeno 16000 objekata bespravne gradnje, od kojih je do sada oko 9000 dobilo urednu građevinsku dozvolu, po čemu je naš grad prednjačio u odnosu na ostale.  Po svemu sudeći, to je slučaj i sa sprovođenjem Zakona o ozakonjenju jer, kako nezvanično saznajemo, dok je u Subotici u novom (da li i poslednjem?) krugu legalizacije izdato stotinu rešenja, u Novom Sadu, na primer, nije izdato još nijedno!

Privilegovani ili ne? - „Često se govori da su oni koji su gradili bez dozvole privilegovani u odnosu na vlasnike koji su uredno platili sve dažbine i pribavili svu potrebnu dokumentaciju pre početka gradnje. Mislim da i pored toga nosioci bespravne gradnje nisu u mnogo boljoj poziciji, jer su dužni da plate geometra kao i projektanta koji će im sačiniti izveštaj o izvedenom stanju. Jedino je taksa izmenjena, ostale obaveze uglavnom ostaju, tako da o nekoj velikoj privilegovanosti nema reči“, kaže Vesna Hajnal.

S obzirom da je od početka legalizacije, 2003. godine, u Subotici prijavljeno 16000 objekata bespravne gradnje, od kojih je do sada oko 9000 dobilo urednu građevinsku dozvolu, da li se može proceniti, na osnovu dosadašnjih iskustava u radu građevinske inspekcije, koliko bi još novih postupaka moglo da se otvori i koji su najčešći oblici divlje gradnje na ovom terenu?

„Kod nas, za razliku od nekih drugih gradova, ne možemo govoriti o masovnom podizanju nelegalnih kuća, jer u većini slučajeva imamo odstupanje od gabarita, dogradnju ili bespravno podizanje pomoćnih objekata – šupa, garaža i slično. U evidenciji građevinskih inspektora u poslednjih pet do deset godina postoji oko 160 rešenja o rušenju građevina podignutih bez dozvole i ona su pravosnažna, ali u međuvremenu je došlo do legalizacije i postupci su u fazi mirovanja sve do njenog okončanja. I u ovim slučajevima inspektor će morati ponovo na terenu da utvrdi stanje, da li je došlo do promena i sasluša vlasnika“, kaže Vesna Hajnal.

Nerešeni imovinsko-pravni odnosi veoma često predstavljaju problem kada je u pitanju ozakonjenje bespravne gradnje, a to se uglavnom dešava kada nije dobijena saglasnost od vlasnika susedne parcele. Ona će biti potrebna i u ovom postupku ozakonjenja, i u slučaju da se ne pribavi, ostaće jedino da se sprovede – rešenje o rušenju!

Da li će sada već manje od godinu dana biti dovoljno da svi nelegalno izgrađeni objekti budu evidentirani, teško je sa sigurnošću tvrditi, smatra Vesna Hajnal:

„Zakonodavac ima dobre namere, ali mislim da godinu dana neće biti dovoljno vreme da se to sprovede! Najjednostavnije rečeno, prilikom kontrole na terenu dolaziće do situacija da neće moći da se pronađe vlasnik kuće, pa se onda uviđaj mora ponoviti, ili će biti potrebno tragati za njim, jer se može dogoditi da u kući niko ne stanuje. Rekla sam već da imamo dva građevinska inspektora, pa i pored toga što će biti formirana komisija ovi inspektori moraće da ispunjavaju i svoje tekuće obaveze, recimo na osnovu Zakona o planiranju i gradnji da najmanje dva puta iziđu na lice mesta prilikom početka gradnje, i drugo. Treba napomenuti da Zakon o ozakonjenju propisuje i odgovornost građevinskog inspektora ukoliko ne sačini popis nezakonito izgrađenih objekata tako što ovo propuštanje kvalifi - kuje kao prekršaj, za koji će se inspektor kazniti novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Prema tome, ovaj posao će predstavljati u narednom periodu veliki pritisak na građevinsku inspekciju“, kaže Vesna Hajnal.