Građani uložili 26 primedbi na predlog uređenja centra grada

U Velikoj većnici Gradske kuće juče je održana javna sednica Komisije za planove, na kojoj su razmatrani predlozi i sugestije na nacrt Plana detaljne regulacije za zonu Centar 2, kojim se predviđa rušenje više objekata u pet ulica u zaštićenom gradskom jezgru. U zakonski predviđenom roku stiglo je 26 primedbi koje su uložili građani, preduzeća i organizacije, među kojima su UG „Solidarnost“, JKP „Vodovod i kanalizacija“, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Ištvan Pastor, Balint Pastor...

Podsetimo, predloženi nacrt PDR odnosi se na Rudić ulicu, ulicu Matije Gupca, kao i delu ulice Maksima Gorkog, gde se planira rušenje nekih od postojećih objekata, dok bi ulica Petra Drapšina, rušenjem brojnih objekata dobila potpuno novi izgled. Sve ulice spadaju u  zaštićeno jezgro grada I svoju reč u ovom planu dao je Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture.

Građani su smatrali da je javnost trebala da bude više uključena u izradu ovog plana, da će njegovom primenom biti narušen izgled zaštićenog gradskog jezgra, da se nije vodilo računa o zaštiti životne sredine… Njihove primedbe su uglavnom odbijene. JKP “Vodovod i kanalizacija” je tražilo da se prilikom radova promene i instalacije, jer postojeće neće izdržati ono što je planirano da se uradi,I taj redlog je prihvaćen. Dok su se neki žalili na etažu budućih objekata, moglo se čuti da je ona smanjena u odnosu na Generalni urbanistički plan, po kome je predviđeno čak 5+1 spratova.

PETICIJA ZA DRPŠINOVU I BLEDSKU - Oko 400 Subotičana, za samo tri dana, potpisalo je peticiju za očuvanje Bledske i ulica Petra Drapšina. Inicijator potpisivanja peticije na društvenim mrežama je grupa “Subotica nekada i danas“, koju vodi Subotičanin Petar Stajić a razlog je PDR za zonu Centar 2, kojim se menja sadašnji izgled ovog dela grada.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture imao je primedbu da Nacrt  PDR ne pruža zaštitu nepokretnim kulturnim dobrima na način na koji je ona definisana u Zakonu o kulturnim dobrima – čak ni na elementarnom nivou.

- To je najverovatnije zbog pristupa svakom dobru ponaosob, a ne posmatranju gradskog jezgra kao prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja, u kojoj svi objekti, makar bili i bez vrednosti, utiču na definisanje karaktera, duha i osobenosti celine čiji su deo – obrazložio je Vladimir Džamić iz RZZSK. - Rušenje i podizanje novog objekta u savremenoj konzervatorskoj praksi je krajnja mera i koristi se samo kada su sve ostale iscrpljene i objekat se više fizički ne može održati.  To nije slučaj sa objektima koji su u tako velikom broju predviđeni za rušenje. Uz to, gabariti i visina novoplaniranih objekata, čija ukupna površina bi bila više od deset puta veća od objekata koji su predviđeni za rušenje, upravo su suprotni osnovnim atributima koji čuvaju autentičnost i integritet gradskog jezgra Subotice. Zbog toga treba pristupiti novoj izradi mera tehničke zaštite nepokretnih kulturnih dobara za Zonu 2.

U svojstvu građanina primedbe na Nacrt PDR-a izneo je i Balint Pastor, predsednik Skupštine grada, i poručio da on mora da se povuče iz procedure i da se vrati nadležnom preduzeću na ponovnu izradu, a pre toga neophodno je revidirati GUP iz 2018. godine.

- Ovo pitanje nije usko arhitektonsko i građevinsko, nego se radi o budućnosti grada i treba sagledati i druge aspekte kao što su privredni, turistički…. Gradsko jezgro treba da uživa zaštitu kao ambijentalna celina i da ne treba da govorimo o pojedinim obejktima. Da očuvamo ulicu Petra Drapšina, jednu od najstarijih ulica sa karakterističnom kaldrmom – smata Pastor, objasnivši da JP za upravljanje putevima, urbanizam i stanovanje i Komisija za planove daju svoja mišljenja, ali da konačnu reč ima Skupština grada. – Nadam se da u ovakvoj formi PDR neće izaći pred odbornike, da će se ispoštovati sve mere koje propisuje RZZSK. U toj ulici je kuća Stipana Matijevića, prvog gradonačelnika posle Prvog svetskog rata i zamislite da je okruže  višespratnice. Kako bi bilo da se to uradi u Skadarskoj ulici u Beogradu ili Laze Telečkog u Novom Sadu. Ako se to ne radi nigde, zašto bi se radilo u Subotici.

Svoju primedbu, takođe u svojstvu građanina,  izneo je i Ištvan Pastor, predsednik Skuštine AP Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara.

- Po ovakvim odlukama pamte se ljudi koji su rušili ovaj grad.U proteklih više od 20 godina, ovaj grad su rušila tri gradonačelnika, pripadnici moje nacionalnosti. Nikad ih to neće abolirati i nikad se to neće moći oprati - podsetio je Ištvan Pastor. – Jedan deo tih problema imamo i danas. Nalazimo se u interesantnoj situaciji, na Komisiji smo za planove, a priređivač Plana, JP za upravljanje putevima, urbanizam i stanovanje se pojavljuje kao verbalni agresor. To ne priliči ovom skupu. Mi smo ovde došli da saslušamo, a ne da praktično budemo verbalno tučeni dok ne pristanemo. Nećemo pristati, zbog toga što mislimo da se ovakvim planom čini zlo i to se ne sme dozvoliti. Što se grbo rodi, to vreme ne ispravi, a ovo što imamo na stolu se tako rodilo.