Građevinski radovi usporavaju Kliniku za VTO

Po rečima prof. dr Aleksandra Radulovića, specijaliste ginekologije i akušerstva i supspecijalista steriliteta i infertiliteta, u prethodnom periodu propala su dva tendera za izvođenje građevinskih radova na adaptaciji prostorija.

- Konačno se radovima u drugoj fazi vidi kraj, treba da budu završeni za dva meseca, a sada se, iznenada, pojavila i treća faza, koja na početku nije bila planirana, i za nju treba dodatnih sedam miliona dinara. Sredstva za dosadašnje građevinske radove, u iznosu od 16 miliona dinara, obezbedila je lokalna samouprava i nadam se da će i ovoga puta imati sluha i obezbediti tu razliku u ceni – predočava dr Radulović. - Kako se to desilo, zbog čega se pojavila razlika u ceni, umesto da se cena formira na samom početku, ja zaista ne znam, to treba da znaju ljudi koji su pravili projekciju cena, koji se bave tom strukom. Celu priču o osnivanju klinike za VTO od samog početka prate razne neprijatne okolnosti, koje nisu slučajne i dobrim delom su uticaj ljudskog faktora.

Klinika za VTO izuskuje veoma skupu opremu, koja je obezbeđena sredstvima pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja i uz pomoć velike donacije Republike Mađarske, koja će pokloniti dva inkubatora, vredna oko 24 hiljade evra, o čemu je bilo reči na današnjoj zajedničkoj sednici Vlada Srbije i Mađarske u Nišu.

- Sada imamo paradoks, da nije problem skupa oprema, već građevinski radovi. Oprema će uskoro stići, ali nema gde da se postavi. Stajaće neotpakovana u nekom magacinu, prolaziće joj garantni rok, a to je zaista veliki problem – ističe dr Radulović. - Izgubili smo jako puno vremena. Prvi tender je bio u proleće prošle godine, da je sve teklo po planu, klinika bi u najboljem slučaju počela da radi krajem prošle godine ili makar do leta ove godine. Imam jako pozitivno iskustvo sa lokalnom samoupravom i nadam se da će grad pomoći da se ova priča završi.

Krajem maja završena je supspecijalistička ambulanta iz reproduktivne medicine, smeštena na prvom spratu starog dela Bolnice, pored Odeljenja za genetiku, ali ona do danas ne radi jer nedostaje nekoliko stolica, računari, telefon i sitan potrošni materijal.

- Ni za to ne vidim opravdanje, da jedan objekat koji je napravljen i opremljen, zbog neodstatka tako malih sredstava nije pušten u funkciju – dodaje doktor.

S obzirom da je infertilitet i sterilitet u ovoj sredini oko 15 odsto, Subotici je ovakav Centar, koji bi bio drugi u Vojvodini, i više nego potreban jer je vantelesna oplodnja najstručniji vid rešavanja problema dobijanja potomstva.

- Parovi odlaze u druge gradove i privatne klinike, a ukoliko bi imali Centar, sigurno bi sve to radili u Subotici. Takođe, tu su i pacijenti sa strane, tako da očekujemo da će Centar imati uspeha. Pretpostavke su da ćemo već prve godine imati između 50 i 100 ciklusa, a kasnije između 100 i 200 ciklusa – najavljuje doktor.

Građani, koji već godinama čekaju da Klinika za VTO počne da radi, s pravom negoduju što na lečenje moraju da odlaze u druge gradove.

- Kao jedan od parova koji, nažalost, moraju do potomstva putem VTO pitamo se do kada cemo cekati na otvaranje Centra za VTO u Subotici? Iz razgovora sa drugim parovima uvideli smo da nismo usamljeni, a od otvaranja Centra ni naznake – obratila nam se jedna Subotičanka. -  Pitam se do kada ce Subotičani, za sve sto ne podrazumeva zadovoljenje osnovnih potreba, morati da idu u drugi grad, što osim vremena, predstavlja i dodatni trošak, ali i čelične živce. Sramno je što se sve lomi na leđima građana i nadam se da će se neko od nadležnih u skorije vreme pozabaviti ovim pitanjem. Jer je vreme ono što nam ne ide u prilog.