Gradska biblioteka zasijala novim svetlom

Jedan od najlepših subotičkih objekata izgrađen u stilu eklektike, u strogom centru grada, Gradska bilioteka od pre dve večeri osvetljen je noću specijalnom dekorativnom rasvetom. Prema rečima direktora Direkcije za izgradnju grada Josipa Kovač Strike na fasadu je postavljeno 36 led lampi, nekoliko se nalazi u podu, a prosečna potrošnja je 1500 vati, što je u odnosu na klasične sijalice višestruko isplativije.

Noćno osvetljenje na objektu, koji je jedan od zaštićenih graditeljskih simbola Subotice, simbolično su pustili u rad gradonačelnik Saša Vučinić i direktor Gradske biblioteke Dragan Rokvić.

- Simbolično, ali sasvim slučajno, na današnji dan 19. decembra 1896. godine, pre vek i petnaest godina, u Subotici je počelo korišćenje rasvete u domaćinstvima. Tada je ukupno bilo u celom gradu bilo 2128 sijaličnih mesta – rekao je Saša Vučinić.

Dragan Rokvić je podsetio da je objekat u kome se nalazi Gradska biblioteka izgrađen 1896. godine prema projektu čuvenog arhitekte Ferenca Rajhla i da je to njegova prva građevina u Subotici pošto je stigao u grad i oženio se ćerkom trgovca.

Bibliotekar, likovni kritičar i umetnik Mile Tasić kaže da je zahvaljujući izgledu Gradske biblioteke u stilu eklektike, odnosno neoklasicizma, mladom arhitekti Rajhlu poverena izgradnja većine najlepših zgrada, subotička gimnazija, galerija „Likovni susret“, Prva kasarna i druge kuće koje krovovima i detaljima podsećaju jedna na drugu.

- Jednospratni objekat koji se nalazi na mestu susreta traga i ulica izgrađen je sa namerom da bude kulturni dom. Za razliku od spratnog dela prizemlje je gotovo neupadljivo. Nemoguće je ne ostati zadivljen atlantima koji na leđima nose svo znanje Subotice i jedan prekrasan raskošni balkon sa kružnim prozorima i vratima. Iznad je gipsana plastika sa aktom žene i tipična forma Rajhlovog krova. Sigurno je da će atlanti zauvek ostati tajna, odnosno nikada nećemo saznati ko je njihov autor jer nema potpisa. U gradu postoji grupa istoričara, arhitekata i znalaca umetnosti koji veruju da ih je Rajhl izvajao, dok drugi kažu da je autor bio Ede Telč. Podržavam prvu pretpostavku, jer su Telčovi radovi uvek bili zaobljeni i umiveni, a naši atlanti imaju izražene vene i deluju realistično – kaže Mile Tasić.

Sve do 1945. godine u objektu se nalazila Nacionalna kasina, a kasnije se u njega useljeva vojska. U takozvanom Oficirskom domu organizovale su se igranke. Kasnije se u prizemlju nalazila prodavnica radio aparata, a jedna od retkih fotografija podseća i na vreme kada je ispred zgrade bila postavljena šatorska nastrešnica za pivnicu.

- Gradska biblioteka se u objekat useljeva 1953. godine i pošto ubrzo počinje da kuburi sa prostorom sedamdesetih godina prošlog veka prostorije visokih plafona se pregrađuju radi više prostora. Povodom stogodišnjice Biblioteke 1990. godine uređena je fasada i krov je doteran, a o objektu brine grad. Iznutra su samo stepenište i čitaonica zaštićeni. Mada je zgrada čvrsta procena je da u nju više ne bi trebalo odlagati knjige zbog opterećenja – kaže Mile Tasić.