Gradski muzej posetilo 25.000 ljudi 2011. godine
Direktor Gradskog muzeja Ištvan Hulo kaže da je dobro što su turistički radnici uvrstili muzej u svoje programe, pa je među posetiocima bio veliki broj turista i đaka iz zemlje i inostranstva. Međutim, od kako je muzej od pre nekoliko godina preseljen iz Gradske kuće u drugi objekat u gradu pokazalo se da i Subotičani sada češće i u većem broju dolaze na otvaranja izložbi i učestvuju u pratećim tematskim programima.
- Novina je što smo počeli da izlažemo velike, impozantne i bogato opremljene postavke. Savremena muzeologija više ne može da se zamisli bez pratećih programa i naše izložbe se sastoje od postavke, kataloga, pedagoškog rada sa najmlađima, radionica, predavanja i projekcija. Trenutno imamo tri izložbe, to su „Kurs figuralnog crtanja i Andraš Hanđa“, „Grad biciklista“ i „Vekovi keramike od neolita do srednjeg veka“. Osim njih prošlu godinu je obeležila i izložba posvećena Aleksandru Lifki i sto godina prvog bioskopa u Subotici, kao i „Lica vremena“ – kaže Ištvan Hulo.
Direktor Muzeja Ištvan Hulo je zadovoljan što su tako značajni programi mogli da budu i isfinansirani. Muzej nema dovoljno novca za sve planove zbog čega sa lokalnom samoupravom potpisuje ugovor za finansiranje nekoliko izložbi, dok ostatak projekata pomaže Ministarstvo kulture, prošle godine puno manje pokrajina, Fond za kulturu Republike Mađarske, nekoliko kompanija među kojima su najznačanije „Masterplast“, „Tondah“, štamparije i od skora i Mađarski nacionalni savet koji je proglasio Gradsku muzej za instituciju od posebnog značaja za mađarsku zajednicu. Isti značaj muzeju dali su Hrvatski nacionalni savet i Bunjevački nacionalni savet, ali iz ove dve zajednice konkretna finansijska podrška još uvek nije stigla.
- Više od 90 odsto naših planova smo ispunili i pored velike krize. Obeležili smo 2011. godine desetogodišnjicu izlaženja godišnjaka „Museum“ u kome objavljujemo naučne publikacije, stručne članke, istraživanja i projektne izložbe. To je časopis na četiri jezika i za njega će ubuduće najverovatnije pisati i kolege iz drugih muzeja – kaže Hulo.
Iako muzej nema trenutno stalnu postavku jedna od izložbi koja i posle skoro godinu dana od otvaranja privlači veliku pažnju Subotičana i turista i preti da postane „neka vrsta stalne postavke“ je izložba o istorijskim, etnološkim i umetničkim aspektima bicikli u Subotici. Autori su istoričarka umetnosti Olga K. Ninkov, istoričar Mirko Grlica i muzejski pedagog dr Judit Rafai, dok su keramiku kroz vekove u Bačkoj predstavili arheolozi Peter Ric i Agneš Sekereš. Za vizuelno rešenje svih prošlogodišnjih izložbi bila je zadužena Viktorija Boroš i njeno arhitektonsko znanje muzej će koristiti i ubuduće.
- Primetili su posetioci da nam izložbe u poslednje vreme liče na stalne postavke. Keramika se u maju seli u muzej u Bačkoj Topoli, a mi ćemo u „Noći muzeja“ povodom sto godina Gradske kuće u Subotici imati postavku posvećenu secesiji. U planu je ove godine predstavljanje istorije reklame u saradnji sa drugim muzejima i izložba o Vuku Karadžiću. U okviru naše delatnosti koja se odnosi na predstavljanje Gradske kuće turistima zanimljivo je da smo 1. januara imali „Magelanove“ putnike koji su imali novogodišnji aranžman autobusa iznenađenja, a veoma često delegacije političara žele da im muzejski radnici predstave subotičke kulturno – istorijske spomenike – kaže sekretar i vodić Gradskog muzeja Svetislav Milanković.
