Hitnoj pomoći potrebno više vozila i veći prostor

Svakog trećeg dana u proseku vozilo Hitne pomoći iz Subotice na Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici prenese pacijenta sa akutnim infarktom miokarda. Za oko sat vremena od prvih tegoba on je već na operacionom stolu spreman za ugradnju stenta.

Podatak o 124 pacijenta koja je ovdašnja služba hitne medicinske pomoći prošle godine prevezla u drugi zdravstveni centar da bi im na vreme bila pružena pomoć, tek je delić slike o problemima Subotičana. Pacijenti sa ostalim tipovima infarkta bivaju zbrinuti u subotičkoj Opštoj bolnici.

– Opšti utisak je da je stanovništvo sve bolesnije i da nam se ljudi javljaju kada je bolest u poodmakloj fazi. Neprestano raste broj intervencija koje obavljamo i u ambulanti i na terenu. Subotica je star grad. Veliki broj građana starijih od 65 godina utiče na broj poziva „hitnoj”, ali takođe i činjenica da su ljudi pod stresom da obezbede posao i zaradu, pa se ne javljaju na vreme lekaru. Znaju da kod nas moraju biti zbrinuti i da ovde nema ni redova, ni čekanja, ni zakazivanja – kaže za „Politiku” primarijus dr Kornelija Jakšić Horvat, načelnica Službe hitne medicinske pomoći.

Građani nevični masaži - Jedan od načina spasonosne brze intervencije je i pomoć rodbine ili građana u slučajevima srčanog zastoja, ali su kod nas rezultati poražavajući, iznosi dr Kornelija Jakšić Horvat. Ni u jednom slučaju vanbolničkog srčanog zastoja građani nisu znali da pomognu masažom srca, to jest osnovnom životnom potporom. Zbog toga je hitna pomoć organizovala nekoliko javnih edukacija stanovništva, a smatraju da je to naročito bitno u prigradskim naseljima dok kojih objektivno službi treba više vremena da stigne.

Ono što lekari primećuju jeste i da više nema „špiceva” kao što su bile vikend noći. Sada nema pravila, pa noć između ponedeljka i utorka ponekad donese više povređenih ili pacijenata koji se javljaju sa različitim tegobama.

Kada neko pozove „194”, to je obično trenutak kada je njegovo zdravlje ugroženo u meri da je neophodna brza reakcija lekara. Dr Jakšić Horvat kaže da se više ne govori o zlatnom satu kao vremenu u kojem treba da se stručno pomogne pacijentu, već o platinastim minutima. Uz stručnost brzina reagovanja je ovde izjednačena sa uspehom intervencije.

– U Službi radi osmoro specijalista urgentne medicine, imamo četvoro na specijalizaciji, ukupno 22 lekara, a po sistematizaciji nam nedostaje troje. Ambulanta nam je savremeno opremljena, ali naš najveći problem je naša mobilnost. Mi 24 časa tokom čitave godine sa 15 vozila pokrivamo teren u prečniku od 50 kilometara. Imamo dve ekipe koje su stalno na terenu i naša vozila se koriste daleko iznad granice amortizacije. Ponekad i tokom smene menjamo vozila – ističe dr Jakšić Horvat.

Služba hitne medicinske pomoći smeštena je u centru grada, u staroj stambenoj kući, i to je još jedan od problema. Nema prostora za garaže, vozila su stalno na otvorenom, zbog čega se osetljiva medicinska oprema stalno unosi i iznosi iz ambulante. U nekoliko navrata je bilo planirano da se izmeste iz ovog objekta, da bi na kraju bilo predloženo rešenje da im se otvori prolaz i na drugu, paralelnu ulicu, što bi olakšalo kretanje. Iako je rok istekao prošle godine do sada ništa nije urađeno.