„Hosana“ - utočište za zavisnike

Zajednicu u Starom Žedniku vodi velečasni Marinko Stantić, a radi po programu koji je nastao u Italiji 1983. Počela je kao ogranak zajednice „Milosrdnog oca“ u Međugorju, ali već tri godine je samostalna zajednica. Nema stalan izvor finansiranja, već je pomažu donatori i roditelji štićenika.

Jedan od onih koji je završio trogodišnji program u „Hosani“ je Novosađanin Igor V., koji je drogu probao na početku srednje škole. 

Počeo sam sa marihuanom. Potom sam prešao na spid i trodone, pa sam završio na heroinu. Video sam da tako više ne ide i odlučio sam da pokušam da se izborim - priča Igor, kome je droga prekinula uspešnu sportsku karijeru. On tvrdi da mu je najteže bilo da se suoči sa slabostima.

- Svi mladići koji su prošli program vratili su se normalnom životu. Dvojica studiraju, a jedan od njih je na trećoj godini pravoslavne bogoslovije. U zajednici je sada opet devetoro mladića. Na odvikavanje uglavnom dolaze oni koji su već stigli do heroina i kokaina. Imamo i ovisnika o alkoholi, a očekujemo da nam dođe i ovisnik o internetu - kaže dr Marinko Stantić.

Mladić u „Hosani“ nisu opasani visokim zidinama, a nekadašnji salaš je lepo uređen, o čemu brinu štićenici.

Velečasni Stantić objašnjava da se od klasične medicine „Hosana“ razlikuje po tome što leči uzroke, a ne posledice.

- Uzroci se kriju u nezadovoljstvu životom, nenalaženju smisla življenja, begu od problema. Kroz razgovor delimo osećaje, izbacujemo negativne emocije. Da bismo bili sretni, moramo imati uspeha, a da bismo imali uspeha, moramo raditi - objašnjava suštinu oporavka u „Hosani“ velečasni Stantić, koji posebno ističe značaj saradnje sa roditeljima koji svojoj deci mogu najviše pomoći.

Zlata Vasiljević