Hrizantema - od simbola carske porodice do grobljanskog cveća

Raznobojni bujni cvetovi i ovog pijačnog jutra uredno su izloženi na platou ispred pijace "Zelenac" na Prozivci, spremno dočekujući sugrađane. Alisu Prćić Vukov, koja se zajedno sa sestrom Dijanom već sedam godina bavi uzgojem i prodajom hrizantema, zatičemo kako užurbano uslužuje kupce, koji se raspituju o veličini i ceni ovog, trenutno najtraženijeg, cveta.

-  Najviše vole saksijsko, čija cena se kreće od 120 do 300 dinara, ali imamo i rezano za bukete. Uvek se kupuje na više, pogotovo pred ovaj svetac, kada nose po pet, deset ili petnaest komada, ali je ove godine dosta opao promet, bar što se tiče nas cvećara. Manje se kupuje nego inače, a mislim da neće ni biti takve gužve kako smo navikli. Jednostavno, korona je uticala na sve - kaže Alisa, dok žbunastu biljku crvene boje, prošaranu svetlo rozim laticama, stavlja u kesu i predaje zadovoljnoj mušteriji.

Hrizanteme potiču iz Azije, gde se smatraju cvećem sreće, moći i prosperiteta. Zbog svoje raskoši, hrizanteme su od davnina simbol japanske carske porodice, dok se u Kini poklanjaju za rođendane, krštenja i druge proslave. U evropske krajeve stižu u 17. veku, kada ih je zbog jarko žute boje švedski botaničar Karl fon Line nazvao "zlatnim cvećem", da bi se ubrzo proširile i po ostatku sveta, dobijajući ime "jesenja ruža". Nasuprot tome, u našim krajevima se hrizantema smatra simbolom žaljenja, smrti i prolaznosti života, zbog čega baš ovaj cvet sugrađani najviše kupuju za predstojeće verske praznike, kako bi njima ukrasili poslednja počivališta svojih najmilijih.

- To je karakteristično za naše krajeve, dok se u svetu hrizanteme koriste i u dekorativne svrhe, kao ukrasno cveće za venčanja i druga slavlja - objašnjava Alisa. - Hrizantema je jesenje cveće koje dobro podnosi hladnoću. Ona trpi niske temperature i mrazeve, pa je vremenom kod nas postala grobljansko cveće, jer kada se iznese na groblje, ona može dugo da traje, po 14 ili čak 20 dana.

Osim samog cveta, čije značenje varira od kraja sveta i društva koje ga neguje, njegovoj simbolici doprinosi i boja, pa tako crvena hrizantema predstavlja izraz ljubavi, žuta označava žaljenje, dok bela simbolizuje odanost.

- Najviše se kupuju upravo žute i bele. One su nekako i najupadljivije, najizraženije i to su nam najtraženije boje, koje i najviše sadimo - dodaje Alisa. - Hrizanteme obično sadimo u maju i sam proces proizvodnje je dosta dugotrajan, ali je to cvet koji ima najlepši i najširi spektar boja. Boja zavisi od sorte, kojih ima jako mnogo, kao i od semena, jer ako se isto seme više puta sadi, ono polako počinje da gubi svoju osnovnu boju i tako dobijemo ove, šarolike hrizanteme, čiji cvetovi imaju više boja.