Igor Jurić: Želim da učinim sve što mogu da Tijanina smrt ne bude uzaludna

ČItava priča od Tijaninog nestanka pa sve do bolnog saznanja bila je pod budnim okom javnosti, praćena kroz  medije, kako i sami Jurići kažu ponekada i nekorektnim izveštavanjem, ali sve bi to lakše prihvatili da je Tijana sada sa njima, ali nažalost sudbina je htela drugačije.

Tijana Jurić je nestala 26. jula posle ponoći, nedaleko od Sportskog centra "Rata" u Bajmoku, a njeno telo je nađeno 12 dana kasnije, u noći između 6. i 7. avgusta kada je Dragan Đurić koji se sumnjiči da je počinio to krivično delo policiju odveo do mesta na kojem je zakopao žrtvu. U toku je optužni proces u kojem ukoliko se proglasi krivim Đurić može da dobije zatvorsku kaznu i do 40 godina zatvora.

U teškim trenucima uz porodicu Jurića našao se određeni broj ljudi koji im iz dana u dan pomažu lakše da se suoče sa tugom. Ti ljudi svakodnevno na različite načine pomažu da sećanje na Tijanu nikada ne izbledi, da njena tragična smrt ne bude uzaludna, a jedan od gestova je i mural na Radijalcu posvećen Tijani.

Ovaj mural je na našem sajtu naišao na podeljene komentare, ali i na generalno druge aktivnosti vezano za ovaj tragičan slučaj, što je povredilo osećanja Igora Jurića, Tijaninog oca, koji nam se još jednom javio i zamolio nas da mu pomognemo da se čuje njegov stav i motiv svega što radi u poslednje vreme, a sve to možete da pročitate u njegovom obraćanju za naš sajt.

S obzirom da smo vrlo detaljno, kao i mnogi drugi mediji, pratili slućaj tragično preminule sugrađanke, osećamo moralnu obavezu da u celosti prenesemo Igorovo pismo javnosti.

Nisam mogao da ne odreagujem na brojne komentare na ovom sajtu...

Svestan sam toga da se ne mogu svi složiti i voleti Tijanu i ono što pokušavam da uradim, ali da se reklamiram na ubistvu sopstvenog deteta je bolesna konstatacija koja me zaista pogađa, vređa, nanosi još veću bol od one koja je već neizdrživa... Svu moju "reklamu" želim da pojasnim sada i nikad više.

Spomen park za mlade

Spomen-park sam došao na ideju uraditi kada sam bio tamo na licu mesta, tamo gde je moje dete bilo zakopano u smeću, na deponiji... Želeo sam uraditi nešto da ostane sećanje i da ružno pretvorim u lepo, da deca imaju mesto za igru, druženje, da to bude poklon od Tijane... Samo ja znam koliko trošim energije na to i siguran sam da bih uspeo i to bez i jednog budžetskog dinara...

Tijanin zakon

"Tijanin zakon" kako ga mnogi nazivaju su mi predložili profesori pravnog fakulteta u Beogradu koje ću imenovati ako se zakon usvoji. Jednostavno, konstatacija je bila da Zakon nije dovoljno dobar i da zbog neke buduće "Tijane" treba nešto uraditi da se smanji mogućnost za buduće tragedije. Pitali su me da li imam snage da pokrenem tako nešto jer na žalost sada, posle gubitka moje Tijane, mogućnost za to postoji i pristao sam. Možda sam i tu pogrešio.

Mala Milica

Da li ćemo meriti čija je žrtva veća, jača, stravičnija? Milicina majka je izgubila Milicu, mi Tijanu. U čemu je razlika? Sve što želim da kažem je da sam lično gospodina Veljovića, kada smo bili zajedno u Bajmoku, pitao šta se dešava sa malom Milicom i on mi je odgovorio da se ubica još uvek traži i da nikada neće prestati. To su mi potvrdili inspektori sa kojima sam ostao u prijateljskim odnosima i ja im verujem. Isto popodne sam zvao Milicinu majku, želeći da se vidim sa njom, da je ohrabrim baš kao što je meni to bilo potrebno. Dogovorili smo se da se vidimo i popričamo, ali u međuvremenu su pronašli Tijanu. Nisam imao snage tada ići kod nje. Sa urednikom "Tijaninog sajta "sam razgovarao da kada budem u Subotici pozovemo majku i tražimo dozvolu za priču, slike, da pokušamo uraditi nešto. Ne znam kako drugačije da pomognem a vi mi dajte predlog, potpišite se imenom i prezimenom pa da zajedno uradimo nešto...protest, donaciju, akciju, bilo sta. Prvi ću učestvovati...

Mural posvećen Tijani

Svima koje je mural povredio, uvredio na bilo koji način ja se izvinjavam... Nije nam to bila namera. Tijanini drugari su želeli to uraditi za Tijanu i nisam imao ništa protiv. Sakupili smo više od 50% potpisa stanara iz zgrade koliko je potrebno i dobili dozvolu grada. Isto toliko sakupite potpisa stanara i okrečićemo jer ne želim da neko ispira usta Tijanom i školovanim dečkom koji je uradio mural iz najbolje moguće namere.

Želeo sam toliko toga uraditi - zbog Tijane, zbog druge dece sada kad sam izgubio svoje najdragocenije ali ne želim da Saška trpi zbog toga i da joj bude još teže nego što jeste, ne želim da to smeta mom gradu i komšijama. Prestaću sa svim aktivnostima osim sajta, ne želim da mi se stavlja so na ranu...

Još jednom, izvinjavam se svima koji su se našli povređeni i uvređeni - ponavljam, sve što sam radio, radio sam iz najbolje namere i ovo je, između ostalog, bio i moj način da lakše preživim ovaj period ali zaista ne želim da ikoga provociram...

S poštovanjem,
Igor Jurić