Ilegalce prevoze preko Hrastovače i Čikerije
Prema informacijama do kojih smo došli, za ilegalni prelaz državne granice najviše se koriste pogranični delovi koji su pod šumom, odnosno oko novog graničnog prelaza Bački vinogradi, zatim šuma Hrastovača, pored lovišta na obodu Makove sedmice, kao i Čikerija, severozapadno od Subotice.
- Ranije nije bilo toliko organizovanih grupa, jer je ilegalcima bilo dovoljno da pređu državnu granicu i u Mađarskoj zatraže azil. Međutim, od prvog avgusta prošle godine, Mađarska je drastično pooštrila proceduru dobijanja azila, pa je njihova policija najveći broj onih koji nelegalno pređu granicu vraćala nama. Iz tog razloga i mi smo napravili bazu podataka i one za koje se ispostavi da su u više navrata pokušavali da pređu u Evropsku uniju smo deportovali u zemlje iz kojih su došli u Srbiju – priča izvor našeg portala iz Pogranične policije.
Upravo ta činjenica je dovela do povećanog broja formiranja organizovanih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi.
- Do tada im nisu ni trebali vodiči. Dovoljno je bilo da autoputem dođu do blizine granice i na određenim mestima je pređu ilegalno i zatraže azil. Međutim, sada je situacija potpuno drugačija. Članovi organizovanih grupa već u kampovima sa azilantima iz evroazijskih zemlja u Grčkoj stupaju u kontakt sa onima koji žele da se dokopaju zapadne Evrope. Potom sledi tranzit preko Makedonije, koja se u velikoj meri i ne trudi da ih zaustavi, i dolazak na sever Srbije. Tada se povezuju sa kolegama iz Mađarske, koji ih čekaju kod određenog graničnog kamena, bukvalno pretovaraju azilante u drugo vozilo, koje ih uglavnom vozi direktno u Austriju, Nemačku ili neku od drugih zapadnih zemalja – dodaje naš izvor.
Za ovu uslugu, članovi organizovanih grupa uzimaju u proseku između 1.000 i 2.000 evra po osobi, u zavisnosti od odredišta. Sa druge strane, oni koji nemaju da plate tu cifru, uglavnom koriste lokalne Rome, pre svega iz Horgoša, koji im za 10 ili 20 evra pokažu mesto gde ilegalno mogu preći u Mađarsku, pa se dalje snalaze sami.
