Imre Kern – Počasni građanin Grada Subotice

Bilo da su veliki, kao što je izgradnja brze pruge Novi Sad – Subotica koja je u punom jeku, ili manji koji su možda i zaboravljeni, svi su rađeni kako bi Subotičani imali bolje, udobnije i savremenije uslove života a Subotica bila lepša, uređenija i komunalno opremljenija. Zbog svega toga njemu je ove godine pripalo zvanje „Počasnog građanina“.

 - Nagrada me je iznenadila, jer nikada nisam radio za to da budem nagrađen, već da budem od koristi svom gradu. Čule su se zamerke da sve ono što sam uradio nije za nagradu, jer sam za to primao platu. Ali postoje dve vrste rada, jedan je da svakodnevno radite i učinite sve što je u vašoj moći, a drugi je da otaljavate i primate istu platu. Ja sam spadao u onu prvu grupu ljudi – ističe Imre Kern – Zamera mi se političko delanje, ali pitam se da je neko drugi bio državni sekretar da li bi se setio da izmesti naplatnu rampu iz Bačkih Vinograda u Bikovo, ili dao sve od sebe da pruge koje nisu bile predviđene za saobraćaj, poput Subotica-Horgoš i Subotica-Baja, Subotica-Senta, uđu u strateške dokumente kao projekti od nacionalnog značaja. Malo se zna i koliko smo truda uložili da Tisa dobije karatkter međunarodne reke i da njome plove brodovi sa inostanim zastavama, a ne samo sa srpskom i mađarskom. Trebalo je smoći snagu da realizujemo „Ipsilon“ krak i da se na njemu ne naplaćuje putarina, čime su se naselja Bački Vinogradi, Hajdukovo i Kelebija znatno rasteretila od tranzitnog saobraćaja.

Po struci inženjer tehnologije, Kern je radni vek počeo u Hemijskoj industriji „Zorka”, gde je uspešno radio na povećanju proizvodnje, ekonomičnosti i razvoju novih proizvoda. Kasnije je odigrao važnu ulogu u izgradnji nove fabrike đubriva, koja je koristila najsavremenije svetske tehnologije tog vremena, u velikoj meri njegovom zaslugom, a u pogledu zaštite životne sredine bio je najbolji proizvodni pogon u regionu. Prihvatajući nove izazove, od 1992. do 2002. godine postaje predsednik Izvršnog odbora Opštine Subotica. Potom je bio zamenik sekretara Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i neumorno se zalagao za zaštitu životne sredine, te zamenik direktora Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja, u više mandata je bio državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, a u protekle četiri godine zamenik gradonačelnika Grada Subotice.

Na čelu IO grada bio je za državu i njeno stanovništvo, u najtežem periodu, u uslovima embarga, rata i hiperinflacije, potom i bombardovanja, a uprkos tome obezbeđen je kontinuiran rad komunalne infrastrukture i stabilne životne uslove za stanovnike grada.

 - Na to sam veoma ponosan. Uprkos svemu, grad nijedan dan nije ostao bez pitke vode, bez sakupljanja komunalnog otpada a škole, zdravstvene i kulturne ustanove nisu ostale bez grejanja... Kuće u Malom Radanovcu koje su srušene tokom bombardovanja izgrađene su za tri mesecam a za nekoliko meseci sanirana su i manja i veća oštećenja naneta na blizu dve hiljade kuća – seća se Kern – U to vreme nije bilo novca za velike investicije, ali smo radili pa je izgrađeno nekoliko kilometara puteva, vodovoda i kanalizacione mreže, renovirani su objekti kulturnih centara „Nepker”, „Bunjevačko kolo” i Sveti Sava”, tada je izgrađen dom kulture „Đerđ Doža” u Bajmoku, a škola u Bačkim Vinogradima je dobila fiskulturnu salu. Mnoge škole su priključene na gasovod, pa je stari način grejanja zamenjen ekonomičnijim, ekološki prihvatljivijim sistemom grejanja. Početkom 90-ih godina počela je i izgradnja gasnovodne mreže.

Neumorno tragajući za novim mogućnostima, početkom 2000-ih, bio je na čelu tri važna projekta. Pre svega, izgrađeno je novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje već 15 godina efikasno čisti gradske otpadne vode. Oformljen je Biznis inkubator, kroz koji je više desetina startapova dobilo priliku da započne biznis. Treći projekat je izgradnja regionalnog sistema upravljanja otpadom, koji radi sve efikasnije. Deo njegovih aktivnosti nisu vezane samo za Suboticu. To su završetak rekonstrukcije Žeželjevog mosta u Novom Sadu, izgradnja autoputa Surčin–Obrenovac, ili razvoj Katastra nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda sredstvima kredita od Svetske banke. Iako pripadnik mađarske nacionalne manjine učestvovao u realizaciji pet projekata u Srebrenici u Republici Srpskoj.

Aktivno je učestvovao u stvaranju Festivala evroskog filma Palić i pokretanju Međunarodnog festivala pozorišta za decu, čijim upravnim odborom je predsedavao skoro deceniju. „Interetno“ festival, jedan od najpopularnijih manifestacija u gradu takođe je vezan za njegovo ime. Kern je bio aktivan učesnik i u oblikovanju savremene forme „Dužijance“. Dok je bio u Pokrajinskom fondu za kapitalana ulaganja u gradu je realizovano više od 70 projekata, poput rekonstrukcie bioskopa „Lifka”, renoviranje zgrade Gradskog muzeja i fiskulturne sale Tehničke škole „Ivan Sarić”, izgradnje novog krila Srednje medicinske škole i renoviranje jednog krila Osnovne škole „Janoš Hunjadi” u Čantaviru.

 - Da li je moglo više – moglo je. Ali obzirom da je država od 2012. do 2014. bila u jako lošem stanju, mnogo smo uradili. Imali smo ideje, koncepciju i viziju i to smo se trudili da realizujemo. Ponosan sam što sam mnogobrojnim građanima mogao da pomognem i u malim stvarima. Ja sam mnogo toga i zaboravio, ali oni nisu i danas me susreću i pričaju o tome – ističe naš sagovornik – U životu ne bih promenio ništa. Bilo je prekretnica, poput krajem osamdesetih kada sam imao ponudu da pređem u Mađarsku za direktora jednog preduzeća ali je nisam prihvatio, odlučio sam da ostanem ovde. Druga velika odluka je bila kada je Kasa otišao za potpredsednika Vlade, tada sam odlučio da se ne prihvatim funkcije gradonačelnika. Mislim da je to bio dobar potez. Ali, neuspehom smatram što u Suboticu i Vojvodinu nismo uspeli da dovedemo više mađarskih ulagača. U zadnje vreme je to malo promenjeno, ali period privatizacije smo propustili. Takođe, žao mi je što mladi ljudi odlaze iz naše zemlje, što ne uspevamo da ih zadržimo, jer ako ovde imate rešeno stambeno pitanje danas se ne isplati odlaziti u inostranstvo.