IN MEMORIAM: Milena Dravić

Slavnu glumicu, legendu srpskog glumišta, Subotica i Palić viđali su nebrojeno puta. Odazivala se Milena kada je sve bilo u najboljem redu, ali i u danima kada smo znali da joj je teško. Za svakoga je uvek imala osmeh, za svakoga je imala rezervisane minute, bila je tako jednostavna i prizemna, nesvesna svoje glumačke veličine.

Posle ovacija na Festivalu u Puli, sa jednakim divljenjem i poštovanjem Milena Dravić je ovoga leta dočekana na Paliću, gde joj je uručen počasni srebrnjak za nesebični doprinos razvoju festivala. Ovo milodarje otišlo je tada u prave ruke, jer je Milena uz Palićki festival bila od samog početka i to u vremenu koje nije bilo naklonjeno kulturi. Ona je bila počasna predsednica Saveta festivala, na čijem čelu je bila od 1993. do 2000. godine, kao i prvi laureat priznanja „Aleksandar Lifka“, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. U njenu čast postavljena je i izložba, a posetioci festivala pozdravili su je dugim i srčanim aplauzom.

- Za onih osam godina rada pokazala sam koliko mi Palić znači i drago mi je što sam posle dosta vremena ponovo tu. Drago mi je da smo uspeli da se izborimo za festival i da je on sada među najboljima u Evropi. To je pobeda svih nas – istakla je Milena u razgovoru sa novinarima. - Kada je trebalo da primim „Lifku“ 2000. godine, bilo je raznih pritisaka da ne dobijem nagradu, a kada smo ipak Rale Zelenović i ja izašli na scenu pričala sam pantomimom, nije bilo tona, ali zaista sam sreććna što sam prvi nosilac te veličanstvene nagrade. Imamo dosta sjajnih glumaca i reditelja, neki nažalost nisu više među nama, koji zaslužuju da dobiju ovo priznanje, jedan od njih je svakako Puriša Đorđević.

Film Miloša Radovića „Mali film o velikoj Mileni“ podsetio je na njenu čuvenu rečenicu iz Kana prilikom dodele nagrade za ulogu u filmu "Poseban tretaman" Gorana Paskaljevića u Kana 1980. godine, da su „glumce ostavili, ni sama ne zna gde“. Milena smatra da se ni danas situacija nije ništa puno promenila.

- To traje i danas. Nikad nisam bila čovek politike, ni član partije, niti bilo ko iz moje porodice, a opet su mi se dešavale stvari kao da sam državni neprijatelj broj jedan. Mnoge stvari su mi i danas nedokučive. Ali ne dešava se to samo meni, već i prema drugim glumcima postoji izvestan gard iz meni neobjašnjivih razloga – otvorila je dušu naša diva.

Iduće godine navršava se 60 godina od snimanja filma „Vrata ostaju otvorena“, za koji je scenario napisao Vlada Paskaljević, otac našeg čuvenog reditelja Gorana Paskaljevića, u čijim je filmovima Milena odigrala izvanredne uloge. Među njima je i uloga Kaće u „Tretmanu“, za koju je nagrađena na Kanskom festivalu. Od tada do danas ostvarila je više od 160 uloga, po kojima se pamti i prepoznaje film sa našeg prostora. Zbog njih je postala najveća filmska diva ovih prostora i jedan od utemeljivača srpskog filma.

Subotica i Palić su joj se uvek radovali, od juče ceo region je oplakuje, ali ostaće nam svima u sećanju po silnim ulogama, ustvari zbog svega što nam je Milena dala tokom svog života. Neka joj je večna slava i hvala.

Diva našeg glumišta Milena Dravić (79) biće sahranjena u petak u Aleji velikana u Beogradu, pored supruga Dragana Nikolića. Pre poslednjeg ispraćaja biće održana komemoracija u Zvezdara teatru.