Industrija - šta li to beše?

"Subotica je ... regionalni industrijski centar severa Vojvodine, sa brendiranim proizvodima i uslugama i dinamičnom privredom zasnovanom na znanju i inovativnosti, čiji su nosioci revitalizovana i osnažena mala i srednja preduzeća. Mesto atraktivno za preduzetništvo i investiranje u visoko efikasnu i produktivnu privredu, sa akcentom na dalji razvoj inženjersko tehnoloških područja, koje obezbeđuje održivi ekonomski rast sa većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima kako u gradu tako i u ruralnim sredinama. Subotica je istovremeno orijentisana na moderni i održivi koncept ruralnog razvoja koji podrazumeva poljoprivrednu proizvodnju sa razvijenim kapacitetima za preradu i distribuciju dok su turistička ponuda i uslužna delatnost zasnovane na tradiciji, prirodnom i kulturno-istorijskom nasleđu."

Deluje li privlačno? Nesumnjivo, iako je trenutno ova slika, lako ćemo se složiti, prilično daleko od stvarnosti. Najmanje devet godina, ukoliko se ostvari vizija zapisana u šestom poglavlju Strategije lokalnog održivog razvoja Subotice do 2022. godine: citirani tekst, dodamo li umesto tačkica -- 2022. godine --, samo je deo te vizije, zapisane na trideset osmoj strani dokumenta.

Ovakvi su dokumenti nesumnjivo značajni, ali u ljudskoj je prirodi da veruje pre svega onom što vidi (makar to ponekad bila i fatamorgana), da trenutnu situaciju upoređuje sa vlastitim iskustvom sačuvanim u sećanju, ma koliko je, to dobro znamo, sećanje krhko i po svojoj prirodi često zavodljivo, pružajući ulepšanu sliku onog što je bilo...

Ali ne treba nam nikakvo sećanje da bismo konstatovali da nema više brojnih preduzeća koja su nekada predstavljala okosnicu subotičke privrede: neka su tu, ali više nisu ono što su bila (recimo, Sever), druga postoje, ali samo kao prazne ljušture, prazne hale za koje se uzalud traže kupci (29. novembar), a od nekih više nema ni fizičkih tragova (Zorka)...

Subotica je u jednom periodu imala oko 56.000 zaposlenih, istina, uz neznatno veći broj stanovnika. Sve do osamdesetih godina prošlog veka grad je, više od dva stoleća, imao gotovo neprekinutu uzlaznu liniju broja stanovnika, a sada već skoro tri decenije broj stanovnika lagano opada. Nismo u tome nimalo usamljeni, to je trend koji demografski karakteriše celu Srbiju: sve manje, sve starijeg stanovništva.

Koliko je stanje crno

-- Da, naravno da znamo koliko trenutno ima zaposlenih u Subotici, to je negde oko četrdeset hiljada. Nekada ih je bilo znatno više, a ako se osvrnemo oko sebe, pitamo se gde ti ljudi u stvari rade? - kaže Milan Popović, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici. - Prema tom podatku, situacija i ne izgleda toliko crno, ali, statistika je čudo. Sigurno je međutim da je Subotica, u odnosu na nekadašnje stanje, najviše pala u oblasti industrije, u proizvodnoj sferi. Možda nije sasvim tačno, ali utisak je da je nekada samo Sever imao više zaposlenih nego što ih sada ukupno radi u industriji. U velikoj meri smo se pretvorili u grad u kome preovlađuju uslužne delatnosti, jer ni neke od novootvorenih firmi, iako nominalno pripadaju industriji, u suštini nisu drugo do usluga, sklapanje nečega, od delova proizvedenih na nekom drugom mestu. Verovatno u ovom momentu i ne možemo drugo očekivati, i u nekom socijalnom pogledu je i dobro, deo stanovnika nalazi posao, makar i sa prosečnim, ili čak i ispodprosečnim zaradama. Dugoročno gledano, mislim da to ipak nije dobro, moramo se osloniti na ono što imamo i ono što možemo uraditi, u čemu možemo biti bolji od drugih - kaže Popović.

Podatak koji navodi Popović preciznije je naveden u Profilu zajednice, jednom od pratećih dokumenata pominjanog strateškog plana razvoja: imamo zaokruženo, 41.000 zaposlenih, od čega je 18.800 žena i 22.200 muškaraca. Od tog broja, u preduzećima, ustanovama, zadrugama itd. radi 32.000, a preostalih 9.000 su privatni preduzetnici ili ljudi koji se samostalno bave nekim delatnostima, odnosno oni koji su kod njih zaposleni.

Nema nikakve sumnje: da bi se makar delom ostvarila vizija citirana na početku teksta, nužno je drastično smanjenje nezaposlenosti. Prema februarskom biltenu Nacionalne službe za zapošljavanje, u Subotici je na evidenciji bilo 12.135 nezaposlenih - broj stvarno nezaposlenih je nešto veći, jer uvek ima onih koje evidencija ne obuhvata. U poređenju sa 2005. godinom, kada je (prema podacima iz Profila zajednice) bio 18.981 nezaposlen stanovnik Subotice, stanje bi se moglo učiniti povoljnim.

No, da li je baš tako? Prema pomenutom biltenu, u februaru je nezaposlenost dostigla 23,72 posto.

Oguglali na krizu

To je gotovo jednako stopi nezaposlenosti u nekim evropskim zemljama koje su u dubokoj krizi i u kojima su protesti nezadovoljnih svakodnevni. Da li je kod nas kriza permanentna, pa smo oguglali? Možemo li mi u Subotici nezaposlenost smanjiti na neki prihvatljivi nivo, koji citirana vizija ne pominje, ali, izvesno je, podrazumeva? Uzgred: pre sadašnje krize, stopa nezaposlenosti je u Evropskoj uniji bila u proseku od šest do sedam posto - Irskoj je nakon prijema trebalo dvanaest godina da to dostigne.

No, da vidimo gde su, u kojim delatnostima radi tih 32.000 Subotičana. Najviše ih je, devet hiljada, u prerađivačkoj industriji, šest hiljada radi u trgovini i bliskim oblastima, četiri u zdravstvu i socijalnom radu, po tri u obrazovanju, odnosno saobraćaju, skladištenju i vezama, dve hiljade u građevinarstvu. Po hiljadu je zaposleno u poljoprivredi i šumarstvu, poslovima sa nekretninama, upravi i socijalnom osiguranju, komunalnim, društvenim i drugim uslugama, odnosno proizvodnji električne energije, gasa, vode.

Ovi podaci samo potvrđuju Popovićevu ocenu da preovlađuju uslužne delatnosti, jer prema prethodnim podacima, najmanje 19.000 zaposlenih radi u granama koje mirno možemo svrstati u uslužne. Veliko je pitanje želimo li zadržati takav trend - citirana vizija upućuje na negativan odgovor - ali je onda pitanje, još veće, šta treba raditi. Autori Strategije su optimistični, navode da je subotička privreda bila diverzifikovana i takav razvoj očekuju i u budućnosti.

Ako se nekom učinilo da pokušavamo analizirati ovaj dokument, prevario se: poslužio nam je prvenstveno kao bogat izvor podataka, koje često nije moguće pronaći na jednom mestu. A citirana vizija - kojoj ćemo se još vraćati - dobar je povod za ono što nam je cilj, da kroz seriju tekstova progovorimo o onom što smo u privredi, prvenstveno industriji, imali, a danas ga više ne prepoznajemo, ili ga jednostavno ni nema. Nije reč o nostalgičnom povratku u prošlost, nije nam cilj da pronalazimo „prave" razloge propasti tih preduzeća ili imenujemo odgovorne, a i procenu o tome da li je moglo i drugačije, ostavljamo čitaocima.

Naš je cilj pre svega da pokušamo uhvatiti, razumeti logiku koja ih je stvorila, jer smo uvereni da nam to i danas, u promenjenim okolnostima, može pomoći da shvatimo šta nam je činiti, da prepoznamo okolnosti koje nam idu na ruku i razumemo kako da ih iskoristimo.

Od sledećeg broja Subotičke novine kreću sa serijom tekstova o nekadašnjoj industriji Subotice, a prva priča biće o fabrici  29. novembar.